Актуелности

Одржана литургија у манастиру Павловац

Објављено у Актуелности.

Манастир Павловац на Космају, чији је ктитор деспот Стефан Лазаревић, прославио је данас светом литургијом свој празник - Светог Стефана Деспота српксог и Пребодобне Евгеније Лазаревић.

Поред бројних Младеновчана који су јутрос посетили манастир Павловац, деспотову задужбину, светој архијерејској литургији присуствовао је и Владан Глишић, председник градске општине Младеновац, који је био домаћин славе. Такође, слави су присуствовали и заменик председника општине Мирјана Ђорђевић, заменик председника Скупштине, Душан Игњатовић, народни посланик Наташа Јовановић и чланови Већа градске општине Младеновац.

- Поштовани гости, као домаћин манастирске славе желим да вам се захвалим на уаказаној части и поверењу. Оцу Гаврилу, архијерејском намесништву младеновачком и свим верницима желим срећну славу, Светог Стефана, оснивача и заштитника нашег манастира Павловац.

Деспот Стефан Лазаревић, један од најумнијих Срба и заштитник хришћанства на Балкану, основао је велики број манастира, међу њима и овај у којем данас славимо његово име. Павловац је једно од оних светих места којима су се верници враћали и са којим су живели у најтежим данима свога постојања. Желим да се и догодина окупимо у истом здрављу и расположењу и заједно прославимо 600 година од оснивања манастира Павловац - рекао је Глишић.

Манастир Павловац, налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћица (7 километра северозападно од Младеновца). Црква у Павловцу по својим облицима припада моравској архитектури и саграђена је највероватније крајем XIV века. Северно од цркве видљиви су остаци темељних зидова конака и осталих економских објеката. Премда су ове грађевине готово у потпуности уништене, њихова бројност као и величина говоре нам да је не само могуће, већ и вероватно, да је поред цркве постојао и двор Светог деспота Стефана Лазаревића, а не само конаци за манастирско братство. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и Ибарску долину.