Актуелности

Обележена Варовничкa биткa

Објављено у Актуелности.

Обележена Варовничкa биткaГрадска општина Младеновац и младеновачка подружница Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године обележили су и ове године сећање на један од најважнијих бојева у Првом светском рату - Космајско – Варовничку битку која је била једна од прекретница у првој години рата.

Свечана академија одржана је синоћ у свечаној сали "др Елзи Инглис", док је данас заменик председника општине Дејан Чокић, угостио представнике Војске Србије и борачких удружења. Делегације општине Младеновац, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Војске Србије положили су венце на споменик у парку, спомен костурници и на Варовницама.

− Захвалио бих се пре свега општини Младеновац на помоћи која је увек несебична и константна, као и јединици ВП 5010 из Зуца са којом имамо изванредну сарадњу − рекао је Небојша Матејић, председник младеновачке подружница Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Драгутин Јуришић, председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918, рекао је да је Варовничка битка изузетно важна јер да трећепозивци нису издржали на положајима Аустроуграска војска би за два дана стигла до Скопља.

Дејан Чокић, заменик председника општине, обратио се грађанима на Варовницама, наводима депеше аустроугарске команде упућене разбијеним снагама црно – жуте монархије − "... Све је било узалуд, више се немојте напрезати, морамо се повлачити – заповест следи ..."

Драги пријатељи, драги Младеновчани, Данас смо се окупили да још једном оживимо сећање на Варовничку битку − једну од најблиставијих победа српске војске у Првом светском рату, до тада највећем сукобу држава и народа. На данашњи дан пре 95 година, тридесет километара фронта Космај – Варовнице – Сибница био је тас на ваги од којег је зависио успех српских снага на западу.

Ко је чекао моћну аустроугарску армију на Варовницама ? Како историја бележи ту су се налазиле по, војним стандардима, најслабије српске снаге. Слабо опремљени трећепозивци, многи из младеновачких села, од којих је већина преко 50 година. Војна логика била је на страни непријатеља. Међутим, војна логика препознаје бројност силе и њено наоружање али у својој рачуници не познаје храброст. На Варовницама нису победиле пушке и топови. Овде је победила храброст. Храброст људи који су бранили своје домове, своје мајке, жене и децу. За њих није било повлачења, а реч назад је већ у зору 8. децембра заборављена.

Наши преци који су овде одбранили Србију живеће док буде живело сећање на њих. Ако за њих није постојала реч назад, за нас не сме постојати реч заборав. Нека им је зато вечна слава и хвала за све што су учинили − рекао је Чокић.

Космајско – Варовничка битка које се водила од 6. до 9. децембра битно је допринела остварењу најблиставије победе српске војске – победе на Колубари. Тридесет километара фронта Космај – Варовнице – Сибница био је тас на ваги од којег је зависио успех српских снага на западу. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се снаге одбране престонице повуку на Варовнице и ту организују одбрану десног крила и залеђа главних снага на западном фронту. Престоница је 30. новембра те ратне 1914. напуштена без борби, а трупе запоседају линију Варовнице – Космај. Напуштање Београда наводи на идеју комаданта балканске војске црно – жуте монархије Оскара Поћорека да 5. армијом пробије овај фронт и нападне српске снаге са леђа. Зато је од држања војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција на западу. На Варовницма непријатеља су чекали слабо опремљени трећепозивци од којих је већина имала преко 50 година. Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји па је надмоћни непријатељ спремно дочекан. Војвода Радомир Путник наредио је 5. децембра Тимочкој дивизији да се што пре упути ка Младеновцу и појача одбрану Варовница.

Непријатељ је у ноћи између 7. и 8. децембра груписао своје снаге и у зору 8. децембра започео одлучујући али како се показало узалудан напад. На брдима Варовница и шумама Космаја водиле су се крваве битке, у којој су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине − Касапско брдо. На касапском брду српски војници су испред својих ровова поставили снопове глоговог трња, уместо бодљикаве жице која се постављала као последња препрека пред борбу прса у прса, али жица је тада у Србији била луксуз. Међутим, астријанци нису успели бајонетима да пресеку жилаво трње које се показало ефикаснијим од жице. Непријатељ који је запео код глога, масакриран је бомбама, након чега је уследио јуриш по чему је ово брдо и добило име.