Сем флоре и фауне, Космај и његова шира околина имају богато културно историјско наслеђе, са већим бројем заштићених културних добара.

На благим и шумовитим падинама налазе се три манастира, за које се верује да су задужбина деспота Стефана Лазаревића, манастир Тресије, Кастељан и манастир Павловац. Космај у доба деспота Стефана Лазаревића постаје верски центар деспотовине. У конацима манастира Кастељан и Павловац Стефан Високи је водио државничке послове и користио их као летње резиденције, док је у манастиру Тресије био велики преписивачки центар.

Павловац – манастир Св. Никола

Манастир Павловац се налази на југосточним обронцима Космаја, у атару села Кораћице, 7 километара северозападно од Младеновца везује се за средњовековно село Павловци. Саграђен је на важном стратешком путу који је водио из Београда за Рудник, Ибарску долину и долину Велике Мораве. Народно предање изградњу манастира приписује деспоту Стефану Лазаревићу, али у науци име ктитора је остало непознато. Манастир ужива заштиту државе од 1973. године и спада у категорију споменика од великог значаја.

Манастир Павловац карактеришу архитектонска решења и декоративна камена пластика који се не среће често у манастирима 15. века на простору Србије. Употреба белог мермера у енетријеру цркве Св. Николе у Павловцу, од кога је изграђена отларска преграда, свећњаци, вероватно и поплочања пода указује и на одређено богатство цркве, а прозори и надвратник главног улаза украшени су декоративним елементима у форми розета. Најупечатљивији архитектонски детаљ цркве је издужена купола која доприноси њеној монументалности, а издваја се од других цркава сличног обима с почетка 15. века и има директне аналогије са куполом цркве у манастиру Манасији.

Друга особеност манастирског комплекса је да он поред трпезарије са монашким келијама и економским објектом-кухињом има и трећи објекат – грађевина И. Налази се северно од цркве, а на основу очуваних архитектонских елемената највероватније је био објекат резиденцијалног карактера. Из писма деспота Стефана Лазаревића, писаног у Павловцима 21. новембра 1424. године Дубровачкој републици сазнајемо да је те године боравио у селу Павловци. На простору старог села нема остатака објеката који би указивали на могући смештај деспота, па се његов боравак везује за манастирски конак и грађевину И.

Градска општина Младеновац издала је публикацију „600 година Манастира Павловац“, уредила прилазни пут и паркинг простор, а у сарадњи са Српском православном црквом започета је изградња конака.

Споменик Космајско-посавском партизанском одреду подигнут је у част борцима погинулим у Другом светском рату, припадницима Космајско-посавског партизанског одреда који су 2. јула 1941. године формирали овај Одред. Изграђен је 1971. године, у атару села Рогача, у општини Сопот. Налази се на једном од доминантних врхова Космаја, малом вису (576 метара) и монументалних је димензија, основа споменика износи 18, а висина 30 метара. Аутори споменика су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић. Споменик је убрзо по изградњи постао препознатљив симбол Космајског краја и овог дела Шумадије. Велико бетонско степениште са пута води до споменика, док је сам комплекс окружен великим шумовитим парком, испресецан стазама и лепо осветљен.

Спомен костурница на Белом камену подигнута је 1935. године у част страдалима у Првом светском рату, у одбрани Београда, 1914. године. На њој су исписани стихови чувеног српског песника Ђуре Јакшића. Овде се одиграла једна од одлучујућих битака у Великом рату.

Манастир Тресије
Налази се у северозападном делу Космаја, изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије.Сматра се да је изграђен 1309.год и посвећен је Сабору светих Архангела за време владавине краља Драгутина. У 16.веку манастир Тресије је био најбројнији братсвом и најбогатији имовином у Београдском пашалуку. Народ се иселио у великој сеоби Срба 1690.год са ових простора, а манастир је запаљен, опљачкан и порушен. Током своје историје рушен је и обнављан неколико пута. Прва обнова је била 1709.год,али је у истом веку манастир поново порушен. После Другог светског рата, 1950.год,братство је започело обнављање манастира и његових здања које и данас траје, што за резултат има предивно уређено двориште и мир који се осећа у његовој околини. У дворишту се налази чесма која је посвећена деспоту Стефану Лазаревићу.Зидови манастира су осликани упечатљиви, разнобојним фрескама јарких боја.Најзначајнија фреска се налази на улазу у манастир Тресије и приказује Светог Срхангела Гаврила. Камен темељац за изградњу конака је положила српска кнегиња Јелисавета из породице Карађорђевића септембра 1991.год.То је православни, мушки манастир који припада Епархији шумадијској Српске православни цркве. Данас се у манастиру Тресије чувају занимљиве иконе пренете из суседних цркава из Стојника и Неменикућа. На иконама су веома важни записи који дају низ података  о историјски приликама тога времена.

Манастир Кастељан
Налази се на североисточној падини Космаја, у атару села Неменикуће. Посвећен је Светом Ђорђу. Настао је у 14.веку на темељима римског каструма из 2.или 3.века у време краља Драгутина што сведочи црква која припада рашкој архитектонској школи. Обновио ју је деспот Стефан Лазаревић у 15.веку додајући јој куполу. Црква је димензија 12,5 ×6м и најстарији је део манастирског комплекса који још чине трпезарија и конак. Трпезарија је из 15.века,димензија 18×5,5м са приземље и спратом. У трпезарији се налази надгробна плоча из 1332.год.која сведочи о старости овог објекта, али је она однета. Цео манастир је порушен крајем 17.века.Крајем 60их и почетком 70их година 20.века,манадтор је, буквално, откопан. Том приликом пронађена је часна трпеза са урезани ликом јелена и фрагменти фресака, што говори да је манастир некада био живописан. Зидан је од ломљеног камена, а споља и изнутра је био малтерисан.Након смрти деспота Стефана Лазаревића, манастир је остао у рукама монаха. У исто време је био и станица где су пристајали каравани тако да је део конака служио путницима који нису залазили у манастир. Сматра се да га је 1690.год посетио и патријарх Арсеније Чарнојевић који је предводио народ током повлачења пред Османлијама. Данас је евидентиран од службе за заштиту споменика 1963.год, у рушевинама је чекајући обнову.