Шта доноси нови статут града за нашу општину ? Колико ће овај документ који мора бити усвојен до 19. октобра променити живот наших грађана ? Шта добијамо, а шта губимо – Одговоре на ова питања потражили смо од Бранислава Јовановића, председника општине Младеновац и Зорана Костића, члана Градског већa.
Нацрт статута који је јуче представљен одборницима Скупштине града, а који ће стићи и у нашу општину, представља основ за јавну расправу. Комисија коју је формирала Скупштина града је израдила нацрт који је полазна основа на коју се у периоду јавног увида "каче" примедбе и сугестије, општине, организација али и сваког становника Београда.
Комисија ће пристигле примедбе одбацити или усвојити, у сваком случају када комисија заврши свој посао, предлог иде на Градско веће, а затим на гласање у Скупштину града.
Своје прве утиске о овом документу данас је дао Бранислав Јовановић, председник општине Младеновац . Јовановић истиче да је основна ставка која се провлачи кроз цео нацрт статута је та да ће све општине бити по правима и обавезама једнаке.

– То практично значи покушај да се Велика Крсна изједначи са Врачаром. Да се услови живота у једној централној градској општини изједначе са животним условима у рубној општини каква је Младеновац. Наравно, никада живот у младеновачким селима неће бити као у центру Београда али морамо да покушамо да обезбедимо елеметарне услове - пут, струју, улично осветљење, гас...

Централне градске општине имају доста прихода од накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта. По садашњем статуту тај новац је могао да се троши само у тих 10 градских општина док за остале приградске општине није постојала законска могућност да се троши тај новац. Због електрификације појединих села у општини Младеновац госпођа која је водила тај посао у Скупштини града је чак добила и прекршајну пријаву због ненеамнеског трошења средсатава. Изменом статута све се то изједначава. Наше мишљење је да ће то много тога променити у општини Младеновац јер ће се створити додатна средства за започињање и завршетак послова који се раде у нашој општини.

Такође, водовод и канализација могу да пређу у састав градског водовода јер оно чега морамо бити свесни да кубик воде који се производи у општини Младеновац далеко премашује вредност коју грађани плаћају. Зато се нужно део новца за финасирање производње воде прелива из и на штету неких других области нашег живота како би покрили трошкове производње воде. Преласком водовода и канализације у "Београдски водовод" та целина се затвара и трошкови пословања се пребацују на београдско предузеће, односно тамо где има више новца.

Предлог је да у нашој надлежности остане гробље, зеленило, чишћење улица, паркинг служба и да то и убудуће буде наш посао. Такође, нацртом статута је предвиђено да се израда Планова детаљне регуалције врши у Београду за објекте преко 800 квадрата. Ми смо ставили примедбу јер сматрамо да ови планови ипак требају да се усвајају у нашој скупштини јер је то начин да се тај посао много брже заврши него у Београду. Мислим да ће сугестије бити прихваћене јер ипак човек који је био на мом месту претходних осам година је сада у Градском већу тако да све проблеме једне општине као што је Младеновац зна – каже Јовановић.




Некадашњи председник општине Младеновац у два мандата, Зоран Костић, члан Градског већа , свакако је добро упознат са свим проблемима са којима се наша општина сусретала у претходних осам година. Према његовим речима, веће надлежности приградских општина које су постојале на папиру у пракси су се често показале као неупотребљиве јер једноставно није било новца за њихову реализацију.

– Тачно је да су приградске општине имале веће надлежности, али такође је тачно да оне за спровођење тих надлежности нису имале довољно средстава. Па се појављивала потреба у претходних осам година да су приградске општине писале пројекте и тражиле новац за оно што је изворно била наша надлежност, а за шта нисмо имали средстава из накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Ми смо прошле и ове године добили око 100 милиона динара из Београда да би финасирали те послове.

Зато је увек била актуелна прича да се рубне, приградске општине неравномерно развијају. Идеја је да се сада равномерни развој постигне на тај начин што ће Градска дирекција за грађевинско земљишта имати надлежност на целој територији града Београда, дакле прикупљаће средства и са територије Младеновца али се неће средства са територије Младеновца трошити само на нашој општини него ће се трошити сва средства на територији целог града. Шта ово значи за нас најбоље показује пример да је рецимо у 2007. години у граду Београду остао суфицит од 3 милијарде динара из накнаде за коришћење грађевниског земљишта који није искоришћен јер није постојала законска могућност да се та средства улажу у све општине. Проценат наплате за наканаду за за коришћење грађевниског земљишта код нас је увек био традицонално мали али чак и када би се стопроцентно наплатио то би било недовољно за све послове у општини.

Ми никада не би почели да градимо водовод у Великој Крсни да смо за то морали да употребимо само средства из буџета. Суштина приче, уопште око постизања равномерног регионалног развоја је да морате да узмете од оних који имају вишак и пребаците онима који имају мање. Зато је намера да се сада у приградске општине улаже тај вишак који настаје у централним градским општина и зато престаје подела на приградске и градске општине. До сада је за територију општине Младеновац локалне и некатегорисане путеве била надлежна наша дирекција, ми чак ни за то нисмо имали довбољно новца па смо 2007. године узели кредит. Од 1. јануара 2009. године за те путеве ће бити надлежна градска дирекција. Новац за изградњу и асфалтирање наших улица финасираће градске дирекција.

Са друге стране, спуштају се надлежности за оно што су текуће потребе, дакле одржавање, брига о вртићима и школама. До сада је о томе искључиво водио надлежност Секретаријат за образовање и дечју заштиту , а од 1. јануара ће неко у општини Младеновац пратити стање у школама и вртићима.

Наравно, имам и ја одређених примедби за послове који ће бити мало успорени, као што су Планови усвајање детаљне регулације. Сада Планове усвајау скупштине ових 7 приградских општина, за 10 градских то ради Скупштина града Београда. Имали смо период када је због опструкције и интересних група тај поступак био блокиран. Било је ситуација, као за зелени пиајц који је 4 пута био на гласању. Кад се примени ова нова одредба из Статута тај посао ради скупштина града. Тако би било онемогућено да било ко блокира овај посао јер, признаћете, Скупштина града је ипак мало тежа за опструкцију од Скупштине Младеновца.

Међутим, постоје велике територије града у свим општинама који нису покивени плановаима и Скупштина Београда би била буквално затрпана плановима. Мој предлог је да се то, као планови најнижег реда, значи планови детаљне регулације, спусте у надлежност општина без обзира да ли су оне градске или приградске. Значи да општина Вождовац усваја планове за подавалска села, а Младеновац за своју територију. Ја сам као члан Градског већа такву примедбу доставио комисији и реално мислим да је у овом тренутку да се за оним општинама које су до сада успешно усвјале планове тај посао и даље остави у надлежности – каже Костић.