logo

Друштво

Сећања : Variola vera (СФРЈ, 1972)

Сећања : Variola vera (СФРЈ, 1972)Док Србијом таласа свињски грип "шаховског" назива H1N1, а држава прогашава епидемију, међу грађанством могу се чути разни коментари о пореклу новог грипа. Нормално је да свака болест ширих (медијских) размера има и своје психолошке последице па је тако прича о грипу избила на прво место омиљених "славарских тема" у Србији, оставивши иза себе чак и годинама неприкосновену политику.

Било би интерсантно да за будућа покољења неко прикупи коментаре грађана о овој болести. Из тих коментара се много шта може научити. Једни за грип криве фармацеутску мафију која "зарађује паре на маскама и вакцинама", други опет сматрају да је реч о биолошком рату, трећи сматрају да је ово "божија казна", четврти се плаше, петима је све једно. Неки верују, неки не верују, неки сумњају.

На овом месту подестићемо се догађаја из 1972. године и последње велике епидемије у тада "великој" Југославији. Епидемија Вариоле вере или великих богиња у СФРЈ била је уједно и задња велика епидемија ове болести у Европи. Како је тада држава реаговала, а како грађани и да ли има неке сличности са данашњом ситуацијом. Остаје само белешка да се тог пролећа `72 на улицама свако бојао сваког, а случај је остао забележен у филму Горана Марковића "Вариола Вера" који је заслужан за добар број ноћних мора тадашње деце и панични страх од фрулица. Занимљиво је и то да је особље Болнице за инфективне болести тужило Горана Марковића због нешто слободнијих сцена у филму, тврдећи да тога није било у болници и да је на тај начин повређен углед њихове покојне колегинице Душице.

БЕОГРАД (Новости) − У сумрак 24. марта над безименом хумком на сеоском гробљу у Реснику, док су најамници набацивали последње груменове земље, погинуте главе стајао је сам Живорад Вићентијевић, секретар Месне заједнице. На тајанственом погребу, у потпуно блокираном селу, у које су ушла само затворена кола са ковчегом, није било ни говора, ни суза. Недељу дана после ове "глуве" сахране, неко је некако дознао да је ту сахрањена прва жртва болнице смрти у "Чарапићевом бресту" - Душица Спасић (23), медицинска сестра трауматолошког одељења Прве хируршке клинике, и обележио хумку цвећем.

Тог предвечерја, пре 37 година, стотинак метара ниже низ сокак, железничар Милан Спасић (52) отац, мајка Добрила и брат Слободан, нису ни слутили да је њихова Душица умрла од вариоле вере. Сутрадан су одведени у карантин, а када су две недеље касније пуштени, лекар им је изјавио саучешће. Тек тада су сазнали шта се догодило. Истог дана када и Душица Спасић, у Чачку је преминула друга, и последња, жртва вариоле из редова здравствених радника, медицинска сестра Милка Ђурашић.

Од великих богиња, у пролеће 1972. године, у тадашњој Југославији, у последњој епидемији у Европи, оболело је званично 175 и умрло 35 људи ! У Институту за имунологију и вирусологију "Торлак" болест је потврђена 15. марта. Већ сутрадан "Глас Америке" објавио је вест о смртоносној болести. Тада почињу страх, паника и редови за вакцину. Од 22 милиона Југословена, вакцинисано је 18 милиона!

Професор Милан Шашић у тренутку избијања епидемије вариоле имао је 29 година и само годину дана радног стажа. "Љубазно је замољен" да се прикључи екипи лекара који ће водити карантин у адаптираном хотелу "Хиљаду ружа", на раскрсници кружног и авалског пута.

− Тај карантин, у којем ће касније умрети шест људи, водили су проф. Јован Павловић и прим. Бранислав Ћирић, сада покојни, и проф. Љиљана Лесић, сада у пензији. Посла је било толико да нисмо имали времена да размишљамо о себи. Страх и неизвесност увукли су се у људе. Људи су тешко боловали, у мукама. Не знате да ли ће дочекати јутро. У Београду је оболело укупно 27 људи. Срећом, логистика је била савршена, организација готово беспрекорна, и епидемија је врло брзо савладана. Али ме орден са сребрном звездом којим сам после епидемије одликован за заслуге за народ, и данас живо подсећа на вариолу веру − прича проф. Шашић.

Званична верзија да је болест у земљу унео Ибрахим Хоти из Призрена, по повратку са хаџилука у Меку, заправо, никада није потврђена. Епидемија је почела у селу Дањане код Ђаковице и проширила се преко Новог Пазара на Чачак и Београд, а спорадичних случајева је било и у другим градовима. Прва жртва био је Љатиф М. из Новог Пазара. Умро је 10. марта без праве дијагнозе, а касније ће се испоставити заправо од − вариоле вере.

− Први карантин у Београду формиран је у "Ловачком дому" на Чарапићевом бресту, јер се веровало да ће мало људи оболети. Војним хеликоптерима превожени смо где год је постојала сумња на вариолу веру, узимали узорке и доносили их у "Торлак" − прича прим. др Радмило Петровић, који је у то време био у "летећој" лекарској екипи са др Радославом Бошковићем и др Јулијалном Пецић. Прим. Петровић је у то време био млад епидемиолог. Ни сам није знао да ли је заражен, па је две недеље, док се вакцина примила, провео у карантину у тадашњем Феријалном савезу "Младост" на Вождовцу.

− Било је страшно, људи су покушавали да побегну из карантина, чувала нас је милиција иако су у "Младости" били само сумњиви на вариолу, а оболели, са пликовима, у грозним боловима, високом температуром и они са тешким обликом крварења из свих органа (хеморагична форма), који, углавном нису преживели, у "Хиљаду ружа". Страх је паралисао читав Београд. Свако се сваког бојао. Јер, вариола се лако преноси, капљичним путем − прича др Петровић и додаје

− ЕПИДЕМИЈА је званично трајала до 30. априла, када је "декретом" проглашено одјављивање да би се спасила туристичка сезона на хрватском приморју, али мањих таласа оболевања било је до средине маја. Управо због те политичке игре, каснијег пријављивања и ранијег одјављивања епидемије, сумња се да је оболелих било више него што је званично заведено, близу 200 људи. Поред званичне верзије да је заразу унео Ибрахим Хоти, који није боловао, и није имао ожиљке по телу, постоји опција да је та епидемија вариоле заправо била биолошки рат. Лично, више верујем у ову другу верзију.

  • Датум креирања: .
Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2023.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 
Инфо центар ГО Младеновац: 011/7857-846
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.