logo

Друштво

Разочарани у политику и институције

Млади осећају социјалну беспомоћност и осујећеност на сваком кораку, јер иако још нису завршили факултет знају да не могу наћи посао. Мир од те узнемирености која долази споља, они траже кроз дружење са пријатељима, играју видео игрице са виртуелним пријатељем и слушају одређену врсту музике, само су неки од резултата истраживања у склопу пројекта "Култура и преображај Србије: Вредносна усмерења грађана у променама после 2000." које је спровела професорка Филозофског факултета Загорка Голубовић са групом филозофа, антрополога, социолога, историчара, етнолога, књижевника и публициста.

Према речима аутора, истраживање је рађено методом продубљеног интервјуа са испитаницима који је некада трајао и више сати при чему се у многоме разликује од јавномњенског истраживања, јер истраживачима омогућава да направе дугорочне пројекције.

У првом пројектом циклусу истраживања које је рађено 2001. код грађана је забележена нека врста ентузијазма након демократских промена, али нажалост тај ентузијазам пробуђен петог октобра из године у годину опада, тако да велики број грађана данас сумња да се промене уопште дешавају и осећа страх од непосредне будућности.

Већ 2005. истраживање показује да грађани више не деле осећање да учествују у историјском пројекту изградње "нове и боље Србије" и да су крупне жеље заменили осећањем резигнираног очекивања.

Истраживања из 2006. показују интензивирање негативног тренда и узнемирујућу спознају да су грађани престали чак и да ишчекују да ће се нешто у скоријој будућности променити, а исцрпљени проблемима преживљавања они се на известан начин дистанцирају од било какве фантазије о промени постојећег стања.

То осећање сапетости унутар ограниченог менталног и физичког простора доминира у изјавама младих испитаника и током 2009. па тако рецимо студент електротехнике одговара да су грађани понижени, јер немају времена да размишљају о неким духовним стварима, ни о себи, већ само размишљају ограничено - шта им треба данас, а шта сутра.

Исидора Јарић, асистенткиња на одељењу социологије Филозофског факултета и једна од учесница истраживања, каже за Данас да је код младих приметан тренд добровољног повлачења из сфере јавног и политичког живота као последица разочарања у политику и институције. − Млади осећају велико разочарење у политику, као и сумњу да кроз постојеће институционалне и политичке механизме могу да остваре своја права. Велики број младих се одлучује за политичку апстиненцију, јер имају утисак да се њихов глас константно злоупотребљава. Они гласају за политичку партију, а онда партија на највишем нивоу тргује гласовима и одређује ко ће бити њен представник, тако да млади немају осећај да ће тај за кога су гласали заступати њихове интересе, истиче Јарићева.

Као доминантну културу млади сматрају пре свега фолк музику и Пинк телевизију, било да је критикују или на њу гледају позитивно. Док једни сматрају да је лоше што се млади поистовећују са телевизијским ликовима и гледају шта ће обући или колико ће пара "стрпати" у џеп, а уопште не мисле о свом образовању, неки пак мисле да та доминантна култура пружа грађанима добру забаву.

Тако жена од 38 година одговара: "Наши људи јако пуно купују новине које и ја читам. Скандал и Свет иду као блесави, а рецимо Политику смо избацили из радње, јер је нико не купује. НИН, Време и Политику уопште немамо, јер их нико и не тражи. Наши људи такође воле да гледају и Пинк. Они воле необавезне садржаје, 80 одсто људи више воли Великог брата и Звезде Гранда него да иде у музеје. То воле чак и деца, а не само одрасли. И ја сама више волим да ме нешто добро забави".

Делови текста пренети из дневног листа "Данас" (21. јун, Аутор: М. Д. Миликић )

  • Датум креирања: .
Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2021.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Информације од јавног значаја: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.