logo

Пољопривреда

Мангулице у Младеновцу

Мангулице у МладеновцуКао покушај побољшања расног састава свиња али и очувања традиционалних генетских ресурса, општина Младеновац је купила десет грла "норвешког ландраса" и седам грла "мангулице". Према речима Милана Ђорђевића, члана Општинског већа за пољопривреду, овај пилот пројекат вредан око 490.000 динара спроводи се преко Удружења свињара "Варовнице" које је имало поднет захтев за суфинансирање побољшања расног састава свиња.

Ђорђевић каже да је то проширено са идејом да се у оквиру секције Удружења за очувања генетских ресурса у Младеновцу започене организовани процес гајења мангулице.

– Куповина свиња од стране општине условљена је одређеним правилима које Удружење мора да поштује. Уговор који смо потписали даје нам гаранције да ће генетски материјал бити на прави начин подељен и чуван. Грла дајемо по том систему да од момента прашења, у року од годину дана, чланови морају да врате исту такву супрасну назимицу Удружењу. Купљено је 10 назимица супрасног "норвешког ландраса" и 7 грла "мангулице", две крмаче и пет прасади.

Код високопродуктивних свиња не иде се на чисте расе већ на мележења. Оно што је прихваћено у европској кланичкој индустрији је процес тромележења свиња, па се на основу, која је у нашем случају ландрас, пусти се јоркшир и добијемо свиње Ф1 генерације. Те Ф1 крмаче су оне чије потомство се укршта са месним свињама пијентрен, дурок, њу хемпшир, дају товна грла која се више не враћају у приплод. Следеће године опет пласирамо Ф1 уз то што ћемо опет купити чисту расу. Наравно, десет свиња је мало да би се се ушло у причу мењања генетеске структуре свиња у целој општини али је то почетак и иницијална каписла. Уколико наставимо са овим пројектом за две до три године можемо да изузетно побољшамо расни састав свиња у општини – каже Ђорђевић.

"Вунаста свиња" – заборављено благо Србије

У XIX веку је свиња представљала један од основних извозних производа Србије, а настанак магулице се везује управо за тај период. Забележено је да је књаз Милош поклонио мађарском грофу Јожефу Арчђуку одређени број свиња које су звали "Шумадија" одн. шумадинка. Ова свиња је укрштана на имању Кис Јено са расама као баконyи и сзалантор што је довело до формирања посебне расе свиња под називом мангулица.
Због изузетне скромности и отпорности била је јако популарна у Војводини (нарочито Срему) и Мађарској у преиоду од XIX века до 1950-тих. Тадашње европско тржиште је сем меса тражило поготово масти и сланине. Углавном је насељавала подручја шума, пашњака, ритова али и мочвара где су успешно подносиле временске услове оштре континенталне климе. Полудивља стада мангулица су шетала шумама, степама и пашњацима током целе године, а крмаче су се прасиле у брлозима које су саме проривале у тршћацима и дубоко у жбуњу.
Све до Другог светског рата била је изузетно тражена и забележено је да је на Бечкој сточној пијаци продавано годишње близу стотине хиљада свиња ове расе из Мађарске купцима у Аустрији и другим државама. Без проблема су савлађивале на стотине километар дуг пут од Војводине и Мађарске ка кланицама у Бечу. Њене чекиње су коришћене за израду четки, а највише је била је на цени због сланине и масти. Међутим, навике потрошача су се постепено мењале, тако да је мангулица током 80-тих година доведена скоро до ишчезнућа. Мангулица је заједно са шумадинком, беркширом и јоркширом учествовала у настајању моравке.
Месо мангулица спада у групу меса са већим садржајем масти. Свеже месо је тамније од меса других раса, снажног мириса, сочно и нежне грађе. Дебљина сланине на леђима је око 6цм, али након достизања тежине од 120кг код крмача и 140 кг код нерастова даљи прираст се остварује превасходно стварањем масних наслага и тада при ограниченом кретању достижу и до 250 - 300кг, а дебљина сланине на леђима достигне и до 25цм.
Конзумирање овог меса доводи до стварања тзв. ХДЛ холестерола "позитивног холестерола" што је погодно са особе са повишеним нивоом масноћа у крви. У погледу холестерола месо мангулица показује значајне разлике у односу на узорке меса осталих свиња на нашем подручју. Садржај холестерола у месу мангулица је низи за 50-75% у односу на друге расе. Месо мангулице се успешно користи у производњи кобасица (сушених и димљених).



Он је додао да је ово покушај да се индивидуалним произвођачима предоче све предности удруживања.

– Свињарство у нашој општини је на ниским гранама. Немамо условне објекте нити велике произвођаче свиња јер наш највећи произвођач има тридесетак крмача. Држање свиња у Младеновцу има традицију али је све то на нивоу 70 – тих година и зато улажемо много у промену приступа. Проблем је нестабилно тржиште, имамо велике осцилације где кланична индустрија и увозни лобији ломе тржиште. У таквим условима појединци не значе ништа, али само удружени имају некакве шансе да опстану преко уговора са кланичарима где ће имати колико толико стабилније цене – каже Ђорђевић.

  • Датум креирања: .
Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2021.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Информације од јавног значаја: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.