Младеновачка подружница Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и градска општина Младеновац обележили су и ове године сећање на један од најважнијих бојева у Првом светском рату, Космајско – Варовничку битку. 

Централној прослави која је одржана у суботу, 8. децембра, на Варовницама, претходила је Свечана академија у сали "др Елзи Инглис", одржана у петак. 

На академији, коју већ низ година дан уочи обележавања Варовничке битке организује Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, говорили су историчар др Милоје Пршић, Велибор Катић, кустос младеновачког Музеја и публицисти Марко Стојановић и Милосав Б. Влајић.  

Централну прославу на Варовницама ове година обележило је одсуство Восјке Србије, оних који би први требало да се укључе у ову прославу. Иако без војничког шатора и казана, прослава је одржана и ове године по изузетно хладном времену, а општину Младеновац је представљао Дејан Чокић, председник општине. Пре тога у зради општине Младеновац, Чокић је уприличио пријем за суграђане и чланове Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. 

– Захваљујем се председнику на овом пријему који је још један доказ дугогодишње добре сарадње наше подружнице са општином Младеновац. Наша подружница је ове године учествовала у обележавању у прослави на Црквенцу, а временом смо успели да захваљујући високом нивоу гостију, нашу општину претворимо од госта у домаћина ове манифестације. Такође, ове године смо обележили и стогодишњицу Кумановске битке. Та трибина је била доказ да је уз мала или никаква средства могуће обележити један значајан историјски догађај. Ове године смо по први пут обележили и Дан ослобођења у Првом светском рату. Очекује нас важан посао изградње капеле на спомен костурници на младеновачком гробљу за шта имамо обећање председника општине које верујем да ће испунити – рекао је Небојша Матејић, председник младеновачка подружница Друштва. 

Дејан Чокић, председник градске општине Младеновац, рекао је да ће упркос тешким временима имати обавезу да очува традицију и сећање на претке.

– Оно што је још битније је да пренесем ово обавезу и на наше потомке. Дубоко верујем, упркос свему што нам се као народу дешава, да не постоји ништа што би могло да промени нашу историју и нашу свест да сачувамо оно на шта можемо да се поносимо као народ. 

Председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године, Драгољуб Јуришић, захвалио се Градској општини Младеновац и председнику Чокићу на гостопримству и очувању сећања на успех српске војске на Варовницама и Космају. 

Након пријема у општини, положени су венци ма споменик Српском војнику у градском парку и спомен костурници на градском гробљу. За грађане је организован аутобуски превоз до Спомен комплекса "Варовнице", где су свештеници младеновачке цркве одржали парастос страдалима у Варовничком боју, а борачка удружења положила венце. 

Дејан Чокић, председника градске општине Младеновац, обратио се грађанима на Варовницама, истакавши да се 8. децембра на Варовницма обележава дан једна од најблиставијих победа српске војске у Првом светском рату. 

– На данашњи дан пре 98 година, тридесет километара фронта Космај – Варовнице – Сибница био је тас на ваги од којег је зависио успех српских снага на западу. Како историја бележи овде су се налазиле, по војним стандардима, најслабије српске снаге. Слабо опремљени трећепозивци, многи из младеновачких села, чекали су Аустроугарску армију. Војна логика била је на страни непријатеља. Међутим, војна логика препознаје бројност силе и њено наоружање али у својој рачуници не познаје храброст. 

Наша војска је била сељачка, она није ратовала за победу и славу. Ратовала је за своју кућу, за своју децу, за свој опстанак. На Варовницама нису победиле пушке и топови. Овде је победила храброст. Храброст људи који су бранили своје домове. 

Преци који су овде одбранили Србију живеће док буде живело сећање на њих. Ако за њих није постојала реч назад, за нас не сме постојати реч заборав. То је најмање што можемо и морамо да учинимо. Нека им је зато вечна захвалност и слава за све што су учинили – рекао је Чокић.

Космајско – Варовничка битка које се водила од 6. до 9. децембра битно је допринела остварењу најблиставије победе српске војске – победе на Колубари. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се снаге одбране престонице повуку на Варовнице и ту организују одбрану десног крила и залеђа главних снага на западном фронту. Престоница је 30. новембра те ратне 1914. напуштена без борби, а трупе запоседају линију Варовнице – Космај.

Напуштање Београда наводи на идеју комаданта балканске војске црно – жуте монархије Оскара Поћорека да петом армијом пробије овај фронт и нападне српске снаге са леђа. Зато је од држања војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција на западу. На Варовницма непријатеља су чекали слабо опремљени трећепозивци од којих је већина имала преко 50 година. Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји па је надмоћни непријатељ спремно дочекан. Војвода Радомир Путник наредио је 5. децембра Тимочкој дивизији да се што пре упути ка Младеновцу и појача одбрану Варовница. 

Непријатељ је у ноћи између 7. и 8. децембра груписао своје снаге и у зору 8. децембра започео одлучујући али како се показало узалудан напад.

На брдима Варовница и шумама Космаја водиле су се крваве битке, у којој су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине − Касапско брдо. На касапском брду српски војници су испред својих ровова поставили снопове глоговог трња, уместо бодљикаве жице која се постављала као последња препрека пред борбу прса у прса, али жица је тада у Србији била луксуз. Међутим, аустријанци нису успели бајонетима да пресеку жилаво трње које се показало ефикаснијим од жице. Непријатељ који је запео код глога, масакриран је бомбама, након чега је уследио јуриш по чему је ово брдо и добило име.

Убрзо је из аустроугарске команде, команданту корпуса стигла наредба која најбоље осликава резултат Варовничке битке "... Све је било узалуд, више се немојте напрезати, морамо се повлачити ".