Церемонија одавања почасти припадницима шкотског санитетског особља на челу са др Елси Инглис, као и припадницима савезничких санитетских мисија које су током Првог светског рата стале на страну српског народа одржана је јуче (15. септембра) код Спомен-чесме "Црквенац".

Свечаности поводом 99 година од освећења чесме подигнуте септембра 1915. године у знак захвалности  др Елси Ингилс и храбрим Шкотланђанкама које су чиниле најјачу женску санитетску мисију на српском ратишту присутвовали су амбасадори и представници амбасада Велике Британије, Француске, Белгије, Аустралије, Канаде и Холандије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Града Врања, председник општине Смедеревска Паланка и Удружења која негују традицију ослободилачких ратова.

Венце на спомен-чесму Црквенац положили су Денис Киф, амбасадор Велике Британије, Лео Дас, амбасадор Белгије, Лорен Стоквис, амбасадор Холандије, Мелинда Рио, први секретар и конзул Амбасаде Аустралије, Оливије Руане, изасланик одбране при Амбасади Француске, Марк Ходгсон, војни аташе у амбасади Канаде, Александар Вулин, министар у Влади Србије, Зоран Антић, градоначелник Врања и представници борачких Удружења.

 

 

 

Поздрављајући окупљене, Дејан Чокић, председник градске општине Младеновац, захвалио се гостима који су својим присуством још једном одали признање докторки Елси Инглис и савезничким санитетским мисијама које су током Првог светског рата спасиле стотине хиљада живота у Србији.

– Пре свега као Младеновчанину, онда и као председнику градске општине Младеновац, част ми је и задовољство што смо се данас окупили на "Црквенцу" како би још једном одали признање докторки Елси Инглис и савезничким санитетским мисијама. Ваше присуство најбољи је доказа да и после 100 година од доласка савезничких лекара и медицинских сестара у ратом и болешћу опустошену Србију делимо исте вредности, вредности хуманости и пожртвовања. Као појединци и као држава, дугујемо неизмерну захвалност онима које су током Првог светског рата спасили стотине хиљада живота у Србији. 

Верујем да нећу претерати ако кажем да многи од нас, потомци тих војника и цивила отргнутих од сигурне смрти коју је донео пегави тифус, дугујемо животе савезничким лекарима и медицинским сестрама. Да није било њих, вероватно данас ни многи од нас не би били овде.

Велика дела и велике људе, увек је тешко објаснити речима, али дозволите ми да се још једном заједно подсетимо шта се дешавало пре непуних сто година у Србији.

Докторка Инглис је предводила Прву санитетску мисију шкотских жена која је дошла у Србију 1914. године. Прве ратне године Србија је победама на Церу и Колубари истерала Аустро - уграског окупатора из земље. Ипак, Србију је убрзо напао други, подмуклији и страшнији непријатељ који се није могао победити топовима и пушкама.

Крајем 1914. и почетком 1915. године пегави тифус за само четири месеца убија 30.000 војника, преко 200.000 грађана и трећину војног санитета. Епидемија пегавог тифуса коначно је побеђена средином 1915. године. Ту победу животом су платили многи савезнички лекари и медицинске сестре. Винстон Черчил написао је да ће докторка Инглис и њене медицинске сестре заувек сијати у историји.

Одајући пошту храброј докторки захваљујемо се и свим савезничким лекарима, медицинским сестрама, тим младим девојкама, непознатим и обичним женама, домаћицама, мајкама и супругама које су напустиле мир својих породица и дошле у далеку и непозанту земљу.

На свему што су учинили за Србију нека им је вечна слава и хвала – рекао је Чокић.

У име Владе Србије, окупљенима се обратио Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Он је истакао да је 1915. године српски народ нашао невиђену снагу да диже споменике док му се држава рушила.

–  Када је 1915. године рушена престоница Србије, када је сама Србија била комадана и раскомадана, српски народ је нашао нечувану храброст и снагу да подиже споменик када се његова држава рушила. У тренутку када људски живот више није значио ништа, када је имовина значила још мање, Срби су нечувену храброст да подижу споменик пријатељима. Нису могли да знају да ће овај споменик трајати сто година и нису могли да знају да ће имати државу, да ће се било ко за сто година звати и говорити српским именом, али баш зато, уплашени да ће велико дело пријатеља из далеких земаља постати предмет заборава, те 1915. године покушали да отму од несреће и заборава њихов подвиг и подигли овај споменик. Не можете не бити поносан на народ који диже споменике у време кад му се руше куће. На народ који у време смрти хоће да поручи својим потомцима како треба вредновати праве пријатеље.

Срби су народ навикао да своју несрећу носи сам. Срби су свикли да о својој несрећи ћуте, да не причају о њој, да се носе са њом како знају и умеју. Срби су навикли да имају пуно пријатеља и да су пријатељи ретки и зато морају бити чувани. Баш зато у време Великог рата, срби су остали скромни пред жртвом својих пријатеља. Зато су своје пријатеље тако пажљиво чували. То је наук нама и овој деци која су данас са нама - чувајте пријатеље, правите пријатеље својој Србији, чувајте оно велико и људско у њима, јер без њих неће бити ни нас. Срби су данас као  и пре сто година навикли да буду сами, да немају пуно пријатеља, али кад их имају они их чувају, бране и памте. Нека ова генерација има бар једног пријатеља више.

Нека је слава шкотским женама и сваком пријатељу који без потребе, нужде и морања поделио то мало хлеба и пуно несреће са нама. Ми то нећемо заборавити – рекао је Вулин.

Захваљујући се на добродошлици, Денис Киф, амбасадор Велике Британије, истакао је да његова држава изузетно цени то што грађани и представници општине Младеновац чувају ову важну успомену.

– Велика ми је част што и ове године могу да вам се обратим на дан када се подсећамо жена из британске медицинске мисије и посебно докторке Елси Инглис. Председнику Николићу, приликом предаје акредитива сам рекао да за мене и моју породицу приче о овим британкама имају посебну и личну важност. Планирамо да током наредне четири године обиђемо сва места у Србији у којима постоје трагови сарадње и  заједничког живота британаца и срба из периода Првог светског рата. Ово је наше лично и скромно ходочашће. Почели смо у Бајиној Башти, данас смо у Младеновцу, а посетићемо Врање, Сремску Каменицу, Крагујевац и Ваљево. Желим да вас уверим да изузетно ценимо то што грађани и представници општине Младеновац чувају ову важну успомену на докторку Инглис и преко 600 чланова медицинских мисија. У тим страшним временима борили су се против епидемије пегавог тифуса иако су знали каквој се опасности излажу то их није поколебало.

Историја званичних односа Велике Британије и Србије траје скоро 180 година током којих је било периода савезништва али и политичких размимоилажења. Свеукупно посматрано период између 1914. године и 1918. године делује најинспиративније, првенствено захваљујући делима оваквих људи. Бројне британке ризиковале су сопствене животе да би помогле српским рањеницима и болеснима. Баш као што ми данас са вама, својим српским пријатељима, промовишемо европске вредности. На овом месту се морамо са поштовањем сетити и доктора Жарка Вуковића који је својим залагањем допринео да се сачува сећање на ове хероине. Иако су сви они веровали да раде само свој посао, показали су да је поштовање међу људима оно што је највредније у односима наших земаља. Тиме су и нама показали прави пут. Свако од нас, у годинама које долазе, треба да да свој допринос у ономе што у чему је најбољи. Зато вам се искрено захваљујем што негујете сећање на њихова подвиг – рекао је Киф

Стихове песама "Полазак последњих регрута" и "Ја идем...", песника Живка Милићевића пореклом из Влашке који је објавио три збирке  између 1927. и 1931. године, говорили су Јелена Живковић, ученица Арт медије и Мијат Костић, студент Факултета политичких наука. Песму "Тамо далеко" извела је Љиљана Миловић, диригент и професор музичке културе.

Ове године градска општина Младеновац у сарадњи са Амбасадом Велике Британије организовала је такмичење основних школа под називом "др Елси Инглис - хероина човекољубља".

 

 

На такмичењу су учествовали ученици из основних школа "Живомир Савковић" Ковачевац, "Милица Милошевић" Јагњило, "Бора Лазић" Влашка, "Свети Сава", "Коста Ђукић" и "Момчило Живојиновић" из Младеновца.

Свим ученицима амбасадор је доделио поклоне, а специјалну награду о којој је одлучивао жири који су чинили амбасадор Денис Киф и Дејан Чокић, председник општине Младеновац, додељена је ученицима ОШ "Бора Лазић" из Влашке за презентацију на енглеском језику " Прича о др Елси Инглис"