Представници општине Младеновац боравили су у посети општини Грачаница на Космету. Њих је угостио Владета Костић, председник општине Грачаница са сарадницима као и представници тамошње Туристичке организације.

Градску општину Младеновац су представљали Дејан Чокић, председник градске општине Младеновац, Драгослав Стојковић, помоћник председника, Горан Секулић, члан Већа и Славомир Војиновић, новинар и публициста.

Младеновчани су обишли манастир Грачаницу. Председник општине Младеновац, Дејан Чокић, договорио је са представницма Турстичке организације Грачаница, посету педесетак Младеновчана овој општини и манастиру. Конкретно о овој посети договориће се туристичке организације општина Младеновац и Грачаница.

Древни манастир Грачаница, на левој обали реке Грачанке, задужбина краља Милутина, подигнут је између 1315. и 1321. године. По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му је пружена, треба да сагради цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто заиста победи у том боју, одмах позва најбоље мајсторе и градитеље и нареди им да започну градњу цркве.

Главнина живописа грачаничког представља најуспелије достигнуће Милутинове дворске сликарске школе и дело је чувених солунских живописаца Михаила и Јевтихија и скупине њихових ученика. Најстарије и најбоље фреске су у унутрашњој припрати.

Оне су из времена око 1321. године и одлично су очуване. У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана усправно у виду увис разгранате лозе устројена лоза Немањића, са 16 портрета.

На улазу у цркву налазе се, један насупрот другом, портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде.

Манастир Грачаница је општежитељни манастир у коме од краја Другог светског рата живи монашко сестринство. Монашки живот и служење народу увек су, кроз историју, биле основне активности грачаничких монаха и монахиња.

 

Уз свакодневне молитве и богослужења, манастир Грачаница био је и важан просветни центар за косовско-метохијске Србе у време турског ропства, а у манастиру је још у првој половини XVI века постојала прва штампарија. Под сводовима ове древне Милутинове задужбине духовно су се образовале генерације свештеника и монаха који су својим духовним и просветитељским радом оставили јак печат на историју српског народа са ових простора.