Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Градска општина Младеновац обележили су годишњицу Космајско – Варовничке битке, чувеног боја који се одиграо пре 101 године недалеко од Младеновца.

Централна свечаност одржана је данас код споменика на Варовницама док је синоћ, на изузетно посећеној трибини, о узроцима и последицама Првог светског рата говорио историчар Чедомир Антић.

Представници градске општине Младеновац и Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. данас су положили венце на Споменик Српском војнику, Спомен-костурници на Градском гробљу и на Варовницама.

 

На пријему у Општини Младеновац, Владан Глишић, председник Привременог органа градске општине Младеновац, рекао је да осим борбе за бољу свакодневицу, свака одговорна општинска власт има задатак да одржава споменике као трагове прошлости који чувају идентитет једног града и народа.

Са представницима Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова , Драгољубом Јуришићем и Небојшом Матејићем, разговарало се о могућностима за фазну изградњу капеле на Спомен-костурници на Градском гробљу према оригиналном пројекту из 1934. године.

Такође, договорено је да се почне хортикултурно уређење око свих спомен обележја на територији наше општине како би им се повратио изглед достојан значаја који имају за Младеновац.

 

Након пријема у општини, положени су венци на Споменик Српском војнику и Спомен-костурници на Градском гробљу.

 

За грађане је организован аутобуски превоз до Спомен комплекса "Варовнице", где су свештеници младеновачке цркве одржали парастос страдалима у Варовничком боју, а борачка удружења положила венце.

 

 

Владан Глишић, председник Привременог органа градске општине Младеновац, обратио се грађанима на Варовницама, нагласивши да се 8. децембра обележава један од преломних историјских догађаја у историји наше општине.

 

 

– Историја је одавно изнела свој суд о важности Варовничке битке и данас је тешко рећи нешто ново. Па ипак, у историји народа и градова, постоје датуми који пресудно утичу на њихову будућност и њихов опстанак.

Када се 8. децембра 1914. године на овом месту и брдима око нас одвијао један од најкрвавијих бојева Првог светског рата, овај датум је заувек остао урезан у историју нашег града. Српски војници, већина из околних села, овде су бранили своје домове и своје породице.  Испред њихових ровова био је непријатељ испуњен мржњом према српском народу. Иза њих је био Младеновац са својим селима.

Шта би било да је непријатељ пробио линију фронта ?

Младеновац би био уништен, села попаљена, наши преци побијени. Познавајући окрутност окупатора, читаве породице би биле уништене и нећу да претерам ако кажем да своје животе дугујемо борцима са Варовничког брда.

Као представник градске општине Младеновац, али пре свега као Младеновчанин, морам да кажем да је људска и цивилизацијска обавеза сваког од нас да се захвалимо свима који су погинули у одбрани нашег града Младеновца јер само народи који познају и поштују своју прошлост знају ко су у садашњости и могу да граде своју будућност.

Као што сам се обавезао да нећу да правим разлику међу живима, тако нећу да правим ни разлику међу онима који су дали живот за Србију, како у Првом и Другом светском рату, тако и током деведесетих година прошлог века, без обзира под којом су се заставом борили.

Поштовани суграђани, свачија жртва има цену која мора да се поштује и да послужи као наук младим генерацијама да се упознају са вековном борбом својих предака за слободу, са њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу отаџбини. Нашим прецима, војницима са Варовничког брда, нека је вечна слава – рекао је Глишић.

Космајско – Варовничка битка које се водила од 6. до 9. децембра 1914. на брдима десетак километара од Младеновца, значајно је допринела остварењу најблиставије победе српске војске у првој години Великог рата – победе на Колубари. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се снаге одбране престонице повуку на Варовнице и ту организују одбрану десног крила и залеђа главних снага на западном фронту.

Престоница је 30. новембра напуштена без борби, а трупе запоседају линију Варовнице - Космај - Сибница. Напуштање Београда наводи на идеју комаданта балканске војске црно – жуте монархије генерала Оскара Поћорека да петом армијом пробије овај фронт и нападне српске снаге са леђа.Зато је од држања војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција на западу. На Варовницма непријатеља су чекали слабо опремљени трећепозивци из Младеновца и околних села, од којих је већина имала преко 50 година.

Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји па је бројчано и оружано надмоћнији непријатељ спремно дочекан. Војвода Радомир Путник наредио је 5. децембра и Тимочкој дивизији да се што пре упути ка Младеновцу и појача одбрану Варовница. Непријатељ је у ноћи између 7. и 8. децембра груписао своје снаге и у зору 8. децембра започео је одлучујући напад.

На брдима Варовница и шумама Космаја водиле су се крваве битке, у којој су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине − Касапско брдо.

На касапском брду српски војници су испред својих ровова поставили снопове глоговог трња, уместо бодљикаве жице која се постављала као последња препрека пред борбу прса у прса и која је тада у Србији била луксуз.

Међутим, аустријанци нису успели бајонетима да пресеку жилаво трње које се показало ефикаснијим од жице. Непријатељ који је запео код глога, масакриран је бомбама, након чега је уследио јуриш по чему је ово брдо и добило име. Убрзо је из аустроугарске команде, команданту једног од корпуса стигла наредба која најбоље осликава епилог Варовничке битке

"... Све је било узалуд, више се немојте напрезати, морамо се повлачити ".