Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је данас Свету Архијерејску Литургију у храму Светих Богородитеља Јоакима и Ане у Међулужју.

Осим многобројних верника из Младеновца и околине, Литургији су присуствовали и Владан Глишић, председник градске општине Младеновац и Горан Спасојевић, члан Већа градске општине Младеновац. Владика је честитао славу свим верницима и истакао значај родитељства Светих Јоакима и Ане што је нарочито важно у времену када се породица и брак налазе у кризи.

Свети Јоаким и Ана су хришћански свеци, супружници, родитељи Блажене Девице Марије. Не спомињу се у Светом писму, али их зато сусрећемо у апокрифном спису из 2. ст. под насловом Протоеванђеље св. Јакова.

Према том апокрифном спису, Јоаким и Ана нису могли имати деце па су молили Бога да им удели тај дар. Јоаким је као богат човек своје приходе делио на два дела. Један део је давао народу, а други је приказивао као жртву Богу. Јоаким се током 40 дана повукао у пустињу да пости и моли не би ли му се Бог смиловао и дао потомка. Исто је код куће чинила и његова жена Ана.

Ана је у поодмаклој доби родила девојчицу – Марију. Светој се Ани моле  жене жељне порода, труднице, породиље и мајке. У Немачкој су св. Ану поштовали рудари, резбари дрва и слоноваче и златари. Анa се зазива и моли за добру смрт.

Ана је једно од многих светописамских властитих имена врло раширених у свету. У изворном хебрејском и у грчком језику гласи Ханнах и значи љупкост, милост. Иначица овог имена је много: Ане, Аница, Анчица, Аника, Анкица, Анита, Ануша, Нуша, Хана.

Свети праведници Јоаким и Ана су, према хришћанској и исламској традицији, били родитељи деве Марије, односно Исусови баба и деда. Име Маријине мајке се не помиње нигде у канонским јеванђељима нити Курану.

Према предању, свети Јоаким је био потомак цара Давида, а Ана — првосвештеника Арона. Ана је била најмлађа Матанова кћи и, када је одрасла, удала се за Јоакима у Назарету. Живели су побожно и често су одлазили у јерусалимски храм на молитву.

У браку су живели педесет година. По тадашњем схватању и веровању, они који нису имали децу били су велики грешници, па им је Бог због тога ускратио децу. Тако и други који су имали децу, сматрали су Јоакима и Ану недостојнима. Ипак, они нису губили наду и веру у Бога.

Даноноћно су се молили да их Бог обрадује и да на њима учини чудо као некада на Авраму и Сари, Захарију и Јелисавети и да им подари једно дете за утеху у старости. После одређеног времена, Ана је родила кћерку и дала јој име Марија. Њихова кћер је касније родила Христа, те су на тај начин они постали богооци, тј. богопрародитељи. Јоаким је живео 80, а Ана — 79 година.

Према календару Српске православне цркве, Свети праведници Јоаким и Ана се славе 22. септембра.