Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године и представници градске општине Младеновац обележилу су 31. октобар, Дан ослобођења Младеновца у Првом светском рату.

Венце на споменик Српском ратнику положили су Мирјана Ђорђевић, заменик председника градске општине Младеновац и чланови Већа, Горан Спасојевић, Зоран Јоцић и Вељко Лукић као и представници младеновачке подружнице Друштва, у чијој организацији је, и уз учешће ученика ОШ "Свети Сава", изведен уметнички програм у Центру за културу.

Небојша Матејић, председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године, подсетио је да је за само 45 дана српска војска под непрекидним борбама Кајмакчалана до Младеновца.

- Дочекали су их становници тада мале вароши, са надом да више никада неће морати да шаљу своје мужеве и синове у рат. Нису били у праву. Историја је овом народу доделила тешку, незахвалну улогу активног учесника у свим сукобима на овим просторима.

На нама је велики и важан задатак да не дозволимо да жртве јунака са Цера, Колубаре, Мачковог камена, Кајмакчалана али и Зеленгоре, Сутјеске, Копаоника, Сремског фронта, Вогошће, Кравице, Кошара буду заборављене и да не дозволимо ревизију историје. Наше Удружење се труди да све догађаје из Великог рата достојно обележи - рекао је Матејић.

Горан Спасојевић, члан Већа градске општине Младеновац, рекао је да је споменик Српском ратнику у центру града постао универзални симбол победе и страдња Младеновчана у свим ратовима који су задесили Србију током двадесетог века.

- Зато је ово право место да се сетимо и одамо пошту свим знаним и незнаним војницима и цивилима који су своје животе уградили у данашњу Србију. Управо због њих али и због младих који треба да негују своју историју имамо обавезу и дужност да се сваке године окупљамо на овом месту. Младеновац је ослобођен 31. октобра, а трупе војводе Петра Бојовића освануле су на улицама Београда 1. новембра, продрле 600 километара у дубину окупиране територије и наставиле даље напредовање преко Саве и Дунава.

Иако је немачки цар Вилхем Други рекао о Србима "Жалим што овај јуначки народ није био мој савезник", требамо се подсетити да је Србија крај рата дочекала осиромашена и разорена. Од око пет милиона становника колико је имала пре рата, у борбама и од болести страдало је више од милион и двеста хиљада људи.

Сведоче о томе Спомен костурница у Младеновцу и споменици на Космају и Варовницама, а у тренуцима захвалности и Спомен чесма на "Црквенцу". Срби су народ који је надживео све невоље и који је на рушевинама поново изградио своју државу. Данас су некадашње империјалистичке силе пријатељи српског народа са којима желимо да остваримо пријатељске односе и чврсту економску заједницу - рекао је Спасојевић и додао да ће се градска општина Младеновац потрудити да стогодишњицу ослобођења Младеновца обележи на достојан начин.