Секција Космајског партизанског одреда обележила је 2. јула код споменика Kосмајским партизанима годишњицу оснивања Космајско-посавског партизанског одреда.

Градску општину Младеновац на овој свечности представљао је Зоран Јоцић, члан Већа ГО Младеновац, који је положио венац на споменик Космајским партизанима. Прослави на Космају, присуствовале су бројне делегације УБНОР-а из Београда, Младеновца, Барајева, Гроцке, Обреновца, Јагодине, Батајнице као и друга борачка Удружење.

Космајско-посавски партизански одред формиран је на Космају, 2. јула 1941. године. На том састанку учествовало је 40 комуниста Срезова космајског и посавског (Обреновац-Умка). Формиран је штаб и четири чете. За команданта одреда одређен је Коча Поповић.

Прве акције почињу током јула исте године, ситне и крупне саботаже, рушење телефонских стубова, мостова, пруга, резоружавање жандармеријских власти, забрана рада органима окупаторске власти. Одред је првим акцијама почео да привлачи све већи број чланова и окупатор ради обезбеђивања шире околине Београда, пре свега комуникације преко пруге Београд - Ниш, августа 1941. године предузима офанзиву на Космај у којој учествује око 15.000 војника. Већи део одреда био је ван Космаја, а у борбама je погинуло 28 бораца Космајског одреда. Одред је новембра 1941. године захваћен првом непријатељском офанзивом и са осталим партизанским снагама повлачи се у Санџак. У тренутку напуштања свог подручја оперативног рада одред је бројао око 250 бораца. У Санџаку учествује у борбама, када почетком јануара 1942. године, добија наређење да се врати у западну Србију и одатле на своју територију, Космај.

Приликом повратка Космајски одред доживљава свој највећи пораз. Опкољен у атару села Тулеж близу Лазаревца на једном малом простору гине преко 30 бораца, а више од тога је рањено. Из тих борби преживело је свега 35 бораца. Од преживелих формира се једна чета да би се у пролеће 1943. поново формирао посебан Космајски одред који наставља са акцијама све до свог укључења у масовније партизанске формације у октобру 1944. године, у време борби за ослобођење Београда.

Током свог четворогодишњег постојања Космајски одред је имао велику подршку народа из околних села што је довело до тога да Немци и четници у знак одмазде врши масовне покоље и стрељања у Дражевцу, Друговцу, Вранићу, Малом Пожаревцу ...