Градска општина Младеновац у сарадњи са Друштвом за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, обележила је 8. децембра годишњицу Космајско - Варовничке битке.

Представници општине Младеновац, Владан Глишић, председник општине и чланови Већа ГО Младеновац, Горан Спасојевић и Зоран Јоцић, као и представници борачких удружења, положили су венце на споменик на Варовницама, споменик Српском ратнику и спомен костурницу на градском гробљу. Програм на Варовницама су организовали ученици и наставници из Основне школе "Момчило Живојиновић", издвојено одељење у Дубони.

Присутнима на Варовницама обратио се председник градске општине Младеновац, Владан Глишић.

- Захваљујем се свима, а посебно вама драга децо, који су данас дошли да заједно обележимо један од најзначајнијих и пресудних догађаја у историји нашег града. Прошле су 104 године од како се на брдима око нас одиграла Космајско - Варовничка битка. Као што смо радили до сада и као што ћемо радити сваке године, окупили смо се да се заједно сетимо подвига наших предака, хероја Првог светског рата и да одамо почаст свим борцима и цивилима који су положили животе за одбрану Младеновца и Србије.

На фронту Варовнице - Космај - Сибница брањено је залеђе српске Прве армије која се под командом генерала Живојина Мишића спремала за противофанзиву која је довела и до највеће српске победе у Првом светском рату - Колубарске битке. Осим што су извршавали свој војнички задатак, војници су овде бранили и свој град и своја села. Испред њих је био далеко надмоћнији непријатељ, иза њих је био Младеновац са својим селима. Зато је ово, пре свега, била битка за Младеновац.

Наша војска је била сељачка, она није ратовала за победу и славу. Ратовала је за своју кућу, за своју децу, за свој опстанак. На Варовницама нису победиле пушке и топови већ храброст људи који су бранили своје домове.

Они који су овде одбранили Србију живеће док буде живело сећање на њих. Ако за њих није постојала реч назад, за нас не сме постојати реч заборав. То је најмање што можемо и морамо да учинимо. Нашим прецима, војницима са Варовничког брда, нека је вечна слава и хвала за оно што су учинили - рекао је Глишић.

Космајско Варовничка битка се водила од 6. до 9. децембра 1914. на брдима десетак километара од Младеновца и значајно је допринела остварењу најблиставије победе српске војске у првој години Великог рата победе на Колубари. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се снаге одбране престонице повуку на Варовнице и ту организују одбрану десног крила и залеђа главних снага на западном фронту.

Престоница је 30. новембра напуштена без борби, а трупе запоседају линију Варовнице - Космај - Сибница. Напуштање Београда наводи комаданта балканске војске црно жуте монархије генерала Оскара Поћорека да петом армијом пробије овај фронт и нападне српске снаге са леђа. Зато је од држања војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција на западу. На Варовницма непријатеља су чекали слабо опремљени трећепозивци из Младеновца и околних села, од којих је већина имала преко 50 година.

Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји па је бројчано и оружано надмоћнији непријатељ спремно дочекан. Војвода Радомир Путник наредио је 5. децембра и Тимочкој дивизији да се што пре упути ка Младеновцу и појача одбрану Варовница.

Непријатељ је у ноћи између 7. и 8. децембра груписао своје снаге и у зору 8. децембра започео је одлучујући напад. На брдима Варовница и шумама Космаја водиле су се крваве битке, у којој су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине Касапско брдо.

Током четири дана борби на Космају и Варовницама обе стране су имале велике губитке. Тако је после битке, само на Варовничком одсеку испред ровова нађено преко хиљаду непокопаних непријатељских лешева.

.

.

.