Одборници Скупштине града утврдили су на јучерашњој седници Нацрт статута града Београда. Комисија за припрему статута града Београда, којој председава Зоран Алимпић, сачинила је текст нацрта новог статута јер је на основу закона новоизабрана градска скупштина дужна да у року од 90 дана од конституисања усклади Статут са новим законима.
Према речима Зорана Алимпића, Скупштина града конституисана је 21. јула тако да је рок за доношење новог статута најкасније до 19. октобра.

– Процедура је таква да Комисија за припрему статута града Београда припрема текст нацрта статута, који утврђује Скупштина града, а затим је он доступан градским општинама, органима и појединцима на увид и јавну расправу. Рок за то је релативно кратак и он износи свега неколико недеља, после чега ће Градско веће припремити коначан текст новог статута града Београда о којем ће одлучивати одборници градске скупштине – рекао је Алимпић.


Новине у Нацрту статута града Београда су следеће : град као јединица локалне самоуправе има своју имовину, град доноси просторне и урбанистичке планове за подручја градских општина, издаје одобрења за изградњу свих објеката бруто површине преко 800 квадратних метара без обзира на подручје где се објекат гради, затим у складу са законом образује комуналну полицију, стара се о заштити од пожара, уређује и обавља послове изградње, реконструкције, одржавања и управљања државним путевима осим аутопута, има право да оснива своје ТВ и радио-станице. Важне новине су и да градоначелника бира Скупштина града из редова одборника, број одборника повећан је са 90 на 110, а Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и 13 чланова које бира Скупштина града. Помоћника градоначелника може да има највише пет, од којих је један градски менаџер, а други градски архитекта.

– Посебно је важна новина да све градске општине на територији Београда имају једнак статус и обављају исте послове, тако да се укида подела на такозване градске и приградске општине.
Због удаљености седам такозваних приградских општина, предложено је да оне и даље имају надлежности у комуналној области, а дато им је и ново овлашћење да одлучују о називима улица, тргова, заселака.
Општине ће издавати одобрења за изградњу објеката до 800 квадратних метара, а пренет им је и део послова у областима образовања, спорта и културе. Иако градске општине немају више статус јединице локалне самоуправе, град ће примењивати принцип супсидијарности, који подразумева да све оно што може да се обави на нижем нивоу не треба подизати на виши – истакао је Алимпић.


Променама надлежности за обављање послова у областима просторног и урбанистичког планирања, те изградње објеката и уређивања и коришћења грађевинског земљишта стварају се услови за спровођење јединствене урбанистичке политике и распоређивања средстава за уређивање земљишта и изградњу инфраструктурних објеката у складу са реалним потребама на појединим подручјима града.
Највиши правни акт општина више неће бити одлука о организацији и раду органа већ статут општине. Предложено је да градска општина има исте органе као и јединица локалне самоуправе, те да је председник општине у исто време и председник већа општине, али не и председник скупштине општине.