Обележен 12. октобар - Дан ослобођења Младеновца
Полагањем венаца и свечаном академијом у сали општине Младеновац свечано је обележен 12. октобар. На тај дан 1944. године немачке окупационе снаге су протеране из нашег града. Поред борачких организација свечаности је присуствовао и Бранислав Јовановић, председник општине Младеновац.
Свечаном скупу који је оранизовао ОО СУБНОР –а Младеновац присуствовали борци НОР – а, председник градског одбора СУБНОР –а Бранислав Поповић, Александар Виторовић Цига, првоборац из Младеновца, генерал Мића Грубор, председник секције Треће крајишке пролетрске бригаде као и представници борачких организација Смедерева, Гроцке и Бора као и деца из школе "Биса Симић".
Након полагања венаца на споменике палим борцима у Првом светском рату, Иви Лоли Рибару, Спомен чесми Црквенац и бисти Милосава Влајића одржана је свечана академија у згради СО Младеновац.
Госте је поздравио Бранислав Јовановић, председник општине Младеновац.
– Поштовани пријатељи, пре свега желео бих да уважите моје извињење што преко десет година ниједан званичник општине Младеновац није присуствовао обележавању 12. октобра, Дана ослобођења Младеновца. Не желим да улазим у разлоге тог пропуста али сведоци смо да се разни тумачи наше историја играју са нама и да баш због тога поштовање према онима који су дали живот за слободу нашег града мора да буде изнад дневне политике. Пре 64. године из Младеновца су истеране окупационе трупе. Овај град и његови становници су осетили сву тежину немачке окупационе силе. Сетимо се само стрељање недужних грађана на "Селтерсу" и транспорта затвореника на Бањицу.
Уз многе победе, Трећа Крајишка бригада, уз артиљеријску подршку Црвене армије, добила је у ноћи 12. октобра 1944. године битку за ослобођење Младеновца. Пала је јужна капија Београда и пут ка престоници је био отворен. Обруч око непријатеља се све више сужавао да би и Београд осам дана касније био ослобођен.
Ја као председник општине Младеновац не желим да правим поделе ни међу живима али ни међу онима који су погинули за овај град. Сам сам био учесник ратних сукоба приликом распада бивше Југославије и знам да после после смрти човека остаје само сећање.
Кажу да сваки човек умире два пута, први пут физички, а потом, временом, и други пут у сећању своје средине, пријатеља и породице. Ако не можемо да спречимо ону прву смрт, онда као општина и друштво можемо и морамо да сачувамо сећање на борце који су уградили своје животе у слободу Младеновца. Хвала вам – рекао је Јовановић.
Секретар месног удружења Младеновац – Варош, Радмило Петровић, говорио је о операцијама ослобађање Младеновца.
– Космајски крај може бити поносан јер је био један од носилаца оружаног отпора фашистичком окупатору. У ослобођењу Младеновца и околине учествовале су јединице Првог пролетерског корпуса и снаге Црвене армије под командом генерала Жданова. Немачке трупе састављене од јакох пешадијских снага, мањих тенковских јединица наоружане "панцирфаустима" и противтенковске артиљерије, пружале су жесток отпор на правцу Топола – Младеновац – Београд. Здружене јединице Народно ослободилачке војске и Црвене армије упутила су се ка Младеновцу да би 12. октобра око 17 часова избиле пред град.
Најпре је пробијена одбрана на источној ивици Младеновац и започео је продор ка северном делу града, али је непријатељ јаком минобацачком ватром зауставио напредовање. На јужној ивици Младеновац, уз речицу Луг, немачке јединице су припремиле одбрамбену линију. Артиљерија Црвене армије извршила је јак напад након чега су тенкови уз јаку митраљеску ватру прешли у муљевит напад. Код непријатеља се створила паника и у ноћи 12. октобра Младеновац је био ослобођен од непријатеља, а мост на Лугу разминиран. Убрзо је и Београд био ослобођен – рекао је Петровић.
- Датум креирања: .