Одборници Скупштине града усвојили у петак 17. октобра Статут града Београда. Најважнија новина тиче се положаја и надлежности градске општине јер према закону она више није јединица локалне самоуправе. Наиме, новим статутом утврђује се исти положај свих 17 градских општина, осносно укида се подела на такозване градске и приградске општине.
Досадашња искуства показала су да претходни статут није обезбеђивао равномеран развој свих градских општина, нарочито у погледу изграђености комуналне инфраструктуре, изградње капиталних објеката и мреже локалних улица и путева. Ради превазилажења тога, односно уједначавања услова живота свих грађана укинута је подела на градске и приградске општине.
Важна новина је и да ће од сада град доносити просторне и урбанистичке планове за подручја градских општина и издавати одобрења за изградњу свих објеката бруто површине преко 800 квадратних метара без обзира на подручје где се објекат гради, а општинама се преносе и поједине надлежности у областима одржавања комуналног реда, заштите животне средине, образовања, спорта и културе.
Градским општинама дато је и овлашћење да одлучују о називима улица, тргова и заселака, као и за издавање одобрења за изградњу објеката бруто површине до 800 квадратних метара и давање у закуп грађевинског земљишта само ради изградње ових објеката.

Према речима Зорана Костића, члана Градског већа, јавна расправа је била свеобухватна, што доказују многобројне примедбе и предлози општина, јавних предузећа и појединаца.

– Прихваћено је пет начелних примедаба, као и 16 амандмана из јавне расправе које је Комисија за припрему статута града Београда уврстила у нацрт статута. Иако је опозиција тврдила да није остављено довољно времена за јавну расправу, важно је напоменути да су све пристигле примедбе узете у обзир, што се види у извештају о спроведеној јавној расправи и што доказује да су сви имали довољно времена да се изјасне. Известан куриозитет представља чињеница да је највише прихваћених амандмана предложила градска општина Земун. Такозване приградске општине позитивно су се изјасниле о новом статуту и неподељено је мишљење челника ових општина да ће нов статут омогућити равномеран развој града, што нам је у крајњем случају и био циљ – рекао је Костић.


Важне новине у Статуту проистичу и из усклађивања статута с новим законима, тако да градоначелника бира Скупштина града из редова одборника, број одборника повећан је са 90 на 110, а Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и 13 чланова које бира Скупштина града. Помоћника градоначелника може да има највише пет, од којих је један градски менаџер, а други градски архитекта. Начелника Градске управе поставља Градско веће на основу јавног огласа, а руководиоце унутрашњих организационих јединица распоређује начелник Градске управе. На тај начин стварају се услови за професионализацију управе.

Скупштина града је на истој седници, по претходно расписаном јавном конкурсу, именовала директоре осамнаест јавних предузећа и служби чији је оснивач Град Београд.

– Више од половине изабраних директора су нестраначке личности. Сматрам да је ово велики корак ка дефинитивној деполитизацији градских структура. Свесни смо да је сваки почетак тежак и болан и требаће нам још доста времена да овај процес доведемо до краја – рекао је Драган Ђилас, градоначелник Београда.