Заменик председника општине Младеновац, Дејан Чокић , примио је данас представнике Друштва за церебралну и дечју парализу – Младеновац и саслушао проблеме наших суграђана са инвалидитетом како би се општина укључила у њихово решавање.
Чокић је обећао да ће општина у складу са својим надлежностима и могућностима предузети све како би се живот ових људи и њихових породица у нашој општини олакшао и побољшао.

Гордана Крсмановић , председница друштва, захвалила се општини на додељеној просторији које је друштво добило пре две године и то након 17 година свог постојања. Она је рекла да Друштво има добру сарадњу са локалном самоуправом те да су за сада задовољни.

– Наше друштво има 45 чланова, а рачунамо да има још толико људи у општини који се нису евидентирали из разних разлога. Родитељи из најбоље намере продужују период евиденције своје деце. Ја рецимо имам сина који је инвалидно лице и све до осме године никада нисам одустала од тога да он неће да прохода. Родитељи се плаше те "етикетације", да не буде дете на неки начин обележено, како то наш народ каже. Зато бих позвала све који имају дијагнозу плегије или церебралну и дечју парализу да дођу у нашу канцеларију која се налази преко пута Црвеног крста, и да се учлане јер можемо много да помогнемо, око субвенција, Инфостана, СББ кабловске телевизије, увоза аутомобила, добијања помагала, што породицама у овим временима много значи – рекла је Крсмановићева.


Канцеларија Друштва за дечју и церебралну парализу се налази у улици Краља Петра И преко пута Црвеног крста, дежура два пута недељно, уторком и петком, од 10 до 12 часова, а уколико се укаже потреба продужи ће се број дежустава у недељи. Контакт телефон је 8214 – 125.


Председница друштва је напоменула да се финансирају искључиво по пројектима као и да су прошле године добили од општине 30.000 динара. Међутим, ове године пројекат Друштва није прошао јер нису имали статут друштва који је био на регистрацији. Она је предала захтев за донацију који ће према Чокићевим речима бити реализован кроз нови буџет и обећао финансијску помоћ општине.

Интерсовало нас је колико је Младеновац приступан град нашим суграђанима са телесним оштећењем ?

– Што се тиче паркинг места могу рећи да овај број ипак није довољан. Јер ако имамо 50 породица бар десет аутомобила је у свакодневној употреби. Требало би да буде више. Са друге стране инвалидна лица не могу да уђу у нашу пошту, у Дому здравља лифт повремено ради и замолила бих особље и надлежне из ове и других медицинских установе за једну услугу која нама много значи. Наиме, замолила бих да инвалидна лице не чекају толико дуго на прегледе јер ту има деце са конвулзијама и епи - нападима која не могу да издрже тај период чекања. Значило би нам када би они имали бар мали приоритет у обављању прегледа, или да Хитна помоћ благовремено интервенише када родитељ не може да довезе дете.

Много наде полажемо у нове законе и укључивање у Европску унију где би по стандардима и тоалети требало да буду прилагођени. За сада су све то појединачне иницијативе засноване пре свега на доброј вољи, а не на закону. Поменула бих да по новој уредби све породице са инвалидним лицем које има преко 70 % телесног оштећења имају право на увоз аутомобила ослобођеног царине – каже наша саговорница.

Заменика председника општине је занимало да ли су инвалидна лица конкурисала за посао, и да ли је уопште неко запослен у Младеновцу ?

– Према нашим сазнањима у Закону о запошљавању особа са инвалидитетом ради се на томе да се установе обавежу да запосле одређен број инвалида. Свакако је значајно да се људи запосле и изађу из куће и затвореног простора јер је то онда велики психички стимуланс за тог човека.

Има деце која су запошљавана нарочито код приватника па смо имали проблема где је морала да интервенише и инспекција рада. Послодавац добије средства за опремање радног места, то је сада, мислим око 130.000 динара и годину дана приватник добија плату и доприноиносе од тржишта рада, док друге године сам плаћа. Било је злоупотреба, они узму средства, купе нешто од опрема, а деца после гледају шта ће јер када изађу после две године на комисију испостави се да послодавац није уплаћивао доприносе.

Онда се деси да послодавац једноставно нестане, ми га јуримо преко полиција, дете је у пензији, а не може да прима новац. Не мора неко преко инвалидног лица да зарађује за себе и то је нехумано. Било је таквих случаја и у нашој општини и не бих да их именујем али ако гледају ово и слушају сами ће се препознати. Тога има нажалост на свим општинама – каже Крсмановићева и додала да постоје проблеми у сарадњи са Центром за социјални рад. Она је изразила утисак да је Центар пре свега ту да брани систем од инвалида, а не да помогну овим људима.

Један од родитеља изложио је конкретан проблем и затражио помоћ општине.

– Ја сам на жалост родитељ најтежег случаја, оно што се каже никоме се не поновило. Конкретно имам захтев за општину. Моје дете користи пелене које се дају на рецепт 60 комада, иако користи много више и то ми значи. Међутим, морамо да их набављамо у Београду, а знате да је повратна карта до Београд 350 динара, плус локални превоз, а пелена кошта 35 динара тако да од тих 60 ја 10 – 15 губим, на страну што су ти пакети гломазни и тешко се пакују у аутобус, што је све то за нас додатно оптерећење. Питам се ја и други зашто то не можемо да узимамо у Младеновцу и рекли су нам да се обратимо председнику општине и да ће општина одредити једну апотеку која то може да ради. Па бих замолио да се то оствари.

Чокић је рекао да ће општина упутити захтев да се одреди једна апотека у граду где би људи могли да остваре своја права како не би морали да се излажу трошку и путују често у Београд.