Културно уметничка манифестација "Дан деспота Стефана Лазаревића" одржана је на Космају, у порти манастира Павловац, чији је ктитор овај српски владар. Манстир Павловац је данас прославио светом литургијом свој празник - Светог Стефана Деспота српксог и Пребодобну Евгенију Лазаревић.

Краљевски Ред Витезова са око тридесет учесника наступио је у културно уметничком делу програма и песмом, причом и ношњама вратили посетиоце у витешко доба деспота Стефана.

Поред бројних младеновчана који су јутрос посетили манастир Павловац, Светој Архијерејској Литургији, коју је служио Епископ шумадијски Јован, присуствовао је и Владан Глишић, председник градске општине Младеновац као и чланови Већа ГО Младеновац.

- Поштовани гости, суграђани, црквени великодостојници, задовољство је бити у вашем друштву на једном од најзначајнијих места у нашој општни. Манстир Павловац под својим куполама је вековима уназад окупљао народ из ових крајава без обзира на ратове, сиромаштво или глад. Овде су тражили и налазили оно што им је помагало да све невоље и несреће преживе и опстану јер у Павловцу човек и у најтежим данима, осећа да није сам.

Деспот Стефан је Србију стварао и чувао, не само територијално, него и духовно. Овде видимо да је Младеновац од давнина био окружен духовношћу, културом и писменошћу. Верујем да је Деспот Стефан Лазаревић у својој државничкој мудрости баш са тим циљем и основао Павловац да буде вечни ореол саборности и заједништва. Радост је и утеха знати да смо сачували ово свето место и да га остављамо потомцима.

Поносни смо на овај манастир, на зборник научних радова "600 година манастира Павловац" као и на споменик деспоту Стефану који ће красити младеновачки парк. Хвала вам и проведите овај дан у доброј вољи и весељу - рекао је Глишић.

Манастир Павловац, налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћица (7 километра северозападно од Младеновца). Црква у Павловцу по својим облицима припада моравској архитектури и саграђена је највероватније крајем XIV века. Северно од цркве видљиви су остаци темељних зидова конака и осталих економских објеката. Премда су ове грађевине готово у потпуности уништене, њихова бројност као и величина говоре нам да је не само могуће, већ и вероватно, да је поред цркве постојао и двор Светог деспота Стефана Лазаревића, а не само конаци за манастирско братство. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и Ибарску долину.