Једине две тачке дневног реда данашње седнице Општинског већа увојене су једногласно и без расправе. Већници су дали своју подршку трећем овогодишњем ребалансу као и нацрту општинског буџета за 2010. годину. И док последњи ребаланс у овој години није донео нарочито драматичне промене, предложени буџет, "тежак" (или лак) близу 620 милиона динара, (уколико, наравно, не буде "осакаћен" ребаласнима као овогодишњи) садржи неколико интересантних новина.

Најпре, треба издвојити далеко већа средства намењена пољопривреди која су од овогодишњих 5 милиона скоро дуплирана и за наредну годину износиће 9.500.000 динара. Осим пољопривредника и спортисти могу да буду задовољни јер је за Спортске и омладинске организације предвиђено 13 милиона, као и додатних 3.491.630,00 динара за спортске манифестације. Што се тиче социјалне заштите, две пројекта привлаче пажњу. То је Пројекат расељења колективног центра за избегла и расељена лица из "Напредових барака" вредан 2.000.000 динара и Пројекат оснивања "Сигурне куће" зашта је предвиђено 500.000 динара.

Након брзо окончане седнице, на питање о трећем овогодишњем ребалансу буџета, Бранислав Јовановић , председник Градске општине Младеновац, рекао нам је да је овим предлогом предвиђена само једна значајнија измена.

− Све оно што је остало непотрошено, као и вишак прихода који је остварен у односу на план, а што укупно износи око 9.000.000 динара биће пребачено на капитални део буџета наше општине, односно биће искоришћено за послове који су завршени или започети током године. Конкретно, ради се о више ствари, реконструкција надвожњака која је завршена и започетој изградњи дела улице "Војводе Путника" са премештањем постојеће инфраструктуре, односно просецање дела ове улице у правцу некадашње "Жаркове сапослуге", садашње апотеке господина Вукомановића. За ове послове средства су предстојећим ребалансом обезбеђена.

Пошто је коначно прича са ребалансима за ову годину завршена, Јовановића смо питали шта нам доноси буџет за следећу годину.

− У склопу два дела буџета, класичног и фондовског, предвидели смо негде око 620 милиона динара. У класичном делу нема много новости нити непознаница, ради се о текућој потрошњи и платама запослених у Општинској управи. Имамо и постојеће потребе јавних предузећа, међу њима и ЈПИ "Младеновац", где још увек немамо одговор да ли ће опстати, односно да ли ће бити продато или ће добити неку другу форму. Нажалост, мучење се наставља и даље, али то није наша кривица. Крива је држава која изгледа још увек нема снаге да каже : гаси, продај или остави да и даље финансира општина. Спортски центар је добио у овом тренутку колико је било могуће за недостајући део средстава, а за пољпопривреду смо одвојили скоро дупло више. Такође, повећана су средства и за спортске клубове и невладине организације. Интересантно је да смо добили из Београда додатних 70 милиона динара за капиталне пројекте што ће бити утрошено кроз План грађевинског уређења земљишта за наредну годину − каже Јовановић.

Према његовим речима од капиталних инвестиција у наредној години очекује нас завршетак комасације која стоји већ 20 година.

− Уколико не успемо да завршимо целокупан пројекат који вреди око 70 милиона, онда ћемо бар уредити водотокове што би била прва фаза целокупног пројекта комасација. Важно је напоменути да ће следеће године општина Младеновац добити Програм давања пољопривредног земљишта у закуп, тако да очекујемо и ту додатне приходе. Према некој расподели негде око 12,5 % укупног прихода и од промене намене пољопривредног у грађевинско земљиште припада нашој општини.

Имајући у виду повећање средстава за развој пољопривреде, радове на комасацији као и најаву градоначелника Ђиласа о изградњи УЛО хладњаче у Младеновцу, председника смо питали да ли предстојећи буџет има у себи развојну црту у области пољопривреде.

− Уз дужно поштовање свих, ми морамо схватити где се тренутно налазимо. Истина је да смо деведесетих били јак индустријски град али од тада се много тога променило. Оно што нам је природа дала, што је неискоришћено − то је пољпривреда. То покушавамо полако да покренемо. Пре пар година за ову област је одвајано 2 милиона, а наредне године биће преко 9.000.000 милиона што значи да морамо да размишљамо о оном ресурсу који може да створи приходе за наше грађане.

Када је реч о најављеним изменама Статута града Београда, Јовановић каже да ће општина Младеновац дати своје предлоге како би овај акт био кориснији и функционалнији. Он истиче да се предлози из Младеновца упућени на адресу Скуштине града нису мењали од времена припреме највишег акта Града и Градске општине Младеновац.

− То је пре свега наша жеља да израда Планова детаљне регулације и доношења одлука о њиховом усвајању остане у нашој општине јер смо показали да то умемо да радимо брзо и квалитетно. У другим општинама то нису радили најбоље и градоначелник је мислио да ће се централизацијом тај део посла убрзати у свим општинама. Показало се да то баш није тако и мислим да ће та надлежност бити враћена општини Младеновац. Друга наша примедба била је да урбанистичке дозволе за објекте до 800 квадрата ради општина, а преко те квадратуре да посао препустимо граду. Предлог није прихваћен и као резултат имамо велики застој у том послу. Мало смо можда и ми криви јер особа која је предложена за тај посао нема баш најбољу комуникцију са грађанима. Тражили смо промену, односно да неко други то ради, али надам се да ће и Београд схватити да то мора да се организује на други начин.

На календарском и буџетском финишу ове године, председника смо питали да ли је задовољан оним што је урађено 2009. године.

− Имам близу 30 година радног стажа али не памтим годину у којој је било три ребаланса буџета. Не памтим годину где на крају године имамо скоро 100 милиона мање од онога што смо предвидели буџетом. То све показује какву смо годину имали. Једино, можемо сви да се надамо да се то неће поновити у 2010. години, односно да ћемо успети ово што смо предложили буџетом до краја следеће године и да задржимо. По ко зна који пут ћу поновити да док држава не донесе одлуку да се државна имовина не врати локалној самоуправи правог развоја нема. То је једини начин да овај буџет буде растегљив, односно да зависи од нашег рада и труда, а не да вечито чекамо шта ће нам и колико неко дати − каже Јовановић.