Караматићево двориште већ годинама представља "Гордијев чвор" како за садашњу, тако и за и бивше локалне власти Младеновца. Један од највећих комуналних и инфраструктурних проблема још увек нема решења. Зашто ? Одговоре на ово и остала питања, Браниславу Јовановићу, председнику Градске општине Младеновац, поставио је г. Илија Вуксановић, новинар дневног листа "Правда". Преносимо питања и одговоре.

1. Да ли се слажете да је Карамарићево двориште ругло града Младеновца ?

− Мислим да је реч "ругло" које помињете у питању сувише блага да би се описало стање у тој згради. Права реч је опасност. Караматићево двориште је опасност, пре свега за станаре, а затим и све које живе у околини. Зграда је склона урушавању и сваки дан живљења у њој представља ризик за станаре. Електроинсталације су дотрајале, тако да су ватрогасци неколико пута интервенисали. Зграда нема уведену ни воду ни канализацију, постоји само једна чесма у дворишту. Нема клозета, кров је пропао, вода се скупља у дворишту, а често се појављују и пацови, тако да је ово права санитарна бомба у центру града и годинама један од највећих проблема у нашој општини.

2. Да ли сте покушли да урадите нешто да се реши тај проблем ?

− Тражили смо разне начине да уредимо ову локацију. Прошле године је донет План детаљне регулације за центар града који обухвата и Караматићево двориште. Основни проблем и препрека досадашњем решавању проблема је то што су станови у тој згради у приватном власништву. Људи су током деведесетих откупили станове и они су њихово власништво са којим могу да располажу на тржишту. Да су то општински станови проблем би до сада одавно био решен, као што смо расељавањем и заменом станова већ решили остале нехигијеске локације у граду. Због правног стања које сам вам описао Градска општина Младеновац у целој причи може да се ангажује само као посредник између станара и заинтересованог инвеститора који би на том месту градио стамбено – пословни објекат, а станарима понудио адекватну замену.

3. Да ли имате неко решење у плану ?

− У овом тренутку Општина ће помоћи да се проблем реши, али само уз то да носиоц посла буду станари који ту живе. Други начин је да Општина полако откупљује станове који су пре двадесетак година продавани за 20 марака, и да онда Градска општина Младеновац приведе локацију намени.

4. Да ли сте имали неке разговоре са станарима Карамарићевог дворишта ?

− Било је доста разговора али као што видите проблем није решен, ко је кривац за то нека ваши читаоци сами процене.

5. Зашто већ низ година нико не покушава да реши тај проблем ?

− Било је безброј покушаја да се дође до решења. Најближи решењу били смо 2004. године када је са Грађевинском дирекцијом Србије наша општина потписала писмо о намерама, где се Република појавила као неко ко ће ту локацију да приведе намени, да је расели и изгради стамбено пословни комплекс. Општина је ту била посредник али онда је све стало због промена у врху ГДС − а, смењен је директор, постављен нови и док се он уходао у причу прошло је скоро годину дана. Када се поново дошло у ситуацију да се локација приведе намени поједини станари су били против тога, односно госпођа која живи на врху, а која је рекла "не дам" као и да ће се жалити Уставном суду. Неки станари су за гарсоњеру од 30 квадрата тражили стан од 100 квадрата плус новац, значи тотално нереални захтеви.

6. Да ли је тачно да Комунално наплаћује степенишно осветљење које не постоји ?

− ЈКП "Младеновац" не наплаћује степенишно осветљење, а одговор морате потражити у Електродистрибуцији.

7. Ко је одговоран што решење још није пронађено ?

− По мени, искључиво сами станари који изгледа не желе да реше свој проблем и нађу заједнички језик са неким ко би ушао у посао.

8. Када ће доћи до решење проблема ?

− Искључиво када станари то буду хтели.

9. Где ће станари бити расељени ако до решења проблема дође ?

− Време комунизма је одавно прошло. Зграда је власништво станара и они одлучују о свему. Држава је погрешила што је продавала те станове. Да се ја питам никада не би били продати и онда би имао и одговор на ваше питање − где ће бити расељени. Друштво у којем живимо залаже се за неприкосновеност имовине, тако да оно што су они откупили, макар и по нереално ниским ценама, је њихово и нико осим станара са тим капиталом не може да располаже.


Бранислав Јовановић
председник Градске општине Младеновац