Када се на једном месту заједно окупите старце са шеширима, као да су пресликани са избледелих фотографија прошлог века, и клинце са ликом Еминема на мајцама онда сте урадили велику ствар. Зато треба похвалити КУД "Романо Ило" што су уз мало новца и много воље и љубави јуче организовали Ромски етно дан у оквиру кога је представљен само део богате ромске културе и историје.

Јуче смо у башти фонтане могли да, бар на тренутак, отпутујемо у давна времена гледајући коваче, ситаре, коритаре и остале старе занатлије како рукама праве оно што данас раде безбројне фабрике у Кини. Посетиоци су имали прилику да поразговарју са занатлијама, да погледају кореографије и веселу игру КУД "Романо Ило", уживају у песми и музици, погледају слике Јове Радичевића али и да се почасте пасуљем са казана.

Наш суграђанин, Рама Фазљија , преко 60 година прави сита и корпе. Како каже, ситарски занат је учио од оца који је радио тај занат још "за време Краља".

− Некада није било млинова већ је сито било млин. Тако, дође жена тражи ми сито за питу, да од црног брашна излази бело. Ја направим. И данас кад раде млинови опет брашно мора да се просеје. Свака жена ако `оће да прави гибаницу мора бар једаред да га пропусти код сито. Данас фабрике праве пластична сита, ал то је вештачко, ово је марвено сито, а тако је добило име јер се продавало по сточним вашарима. И то је, да ти кажем, берићетно сито − каже Рама, а затим погледа у шаке ишаране ожиљцима и додаје − Е, некад је Рама правио по сто комада на дан, а данас не могу `двајес. Остарило се синовац.

Драгутин Михаиловић Шеле , председник КУД "Романо Ило", рекао је да им је намера да овом манифестацијом сачувају ромско културно наслеђе од заборава.

− Приказали смо старе ромске занате, њихове радове и алат, а наш пријатељ Јова Радичевић изложио је своје слике. Хтели смо овом манифестацијом да се приближимо нашем ромском народу како би им подигли свест о својој култури, обичајима и идентитету. Како која генерација долази, све мање имају сазнања о својој култури. За идућу годину планирамо етно ромско село што ће бити тек право представаљање онога што ми Роми јесмо − рекао је Михаиловић.

У име Градске општине Маладеновац, присутне је поздравио др Добрица Недељковић , помоћник председника општине. Он је рекао да му представља велико задовољство што испред Градске општине Младеновац има прилику да дочека, поздрави и позове грађане да погледају само мали део богате Ромске историје и културе који су припремили организатори из Културно уметничког друштва "Романо Ило".

− Задовољство ми је утолико веће, као што је Шеле поменуо, јер се једна оваква приредба о животу и стваралаштву наших суграђана Рома организује по први пут у нашем граду. Поздрављам уједно и иницијативу КУД "Романо Ило" јер су се они сами понудили да својим програмом учсетвују у програму прославе Дана општине.

Данас бих желео да прескочим ону причу о свим оним невољама са којима се сусрећу Ромим, не само у Младеновцу него и у целој Србији. Као лекар и као помоћник председника општине за социјална питања добро сам упознат са свим препрекама наших Рома које стоје између њих и бољег живота, бољег школовања и здравља. Градска општина Младеновац чини све да те препреке заједно превазиђемо, и обећавам Вам да ћемо на том послу истрајати.

Не бих желео много да вас задржавам јер су вам организатори приредили богат програм, али ми на крају само дозволите да кажем да сам поносан што сам становник једног отвореног града. Поносан сам на то што у нашем граду није било и нема нетрпељивости према Ромима као у неким другим градовима и земљама.

Младеновац је показао да је подједнако отворен за све наше суграђане Ромске националности. Како за оне чији су прадедови живели на овим просторима, тако и за оне које је невоља натерала да после НАТО бомбардовања дођу у нашу варош, али и за оне породице које су расељене испод београдске "Газеле", а којима смо прошле године обезбедили нове домове у нашем граду.Још једном вам хвала вам и уживајте − рекао је Недељковић.