За два дана музика ће на један сат бити искључена у десетинама хиљаде кафића у целој Србији као знак протеста против "рекетирања" угоститеља, трговаца, предузетника и других привредних субјеката које на терену спроводе организације СОКОЈ (Организација музичких аутора Србије) и ОФПС (Организација произвођача фонограма Србије). Како кажу у Унији послодаваца Србије, кампања "Замрзавање музике" покренута је јер од усвајања Закона о ауторским и сродним правима угоститељи, трговци, предузетници, кабл-оператери и телевизије у Србији плаћају накнаду за ауторска и сродна права у просечно истим износима као у Великој Британији која има седам пута већи БДП по глави становника од Србије.

У зависности од квадратуре, броја столица и места на којима се локал налази, "рачуни за пуштање музике" крећу се од 3.000 до 150.000 динара.

Како је закон предвидео да се висина накнада за ауторска и сродна права које наплаћују СОКОЈ и ОФПС одреди у складу са висином тих накнада у земљама које имају сличан бруто национални доходак по глави становника корисници су више пута обраћали министру за науку и технологију Божидару Ђелићу, који је директно надлежан за контролу рада Завода за интелектуалну својину.

Међутим, од државе до сада нису добили никакав одговор.Угоститељи и послодавци Србије желе да се успостави и Комисија за ауторска и сродна права.

Драгољуб Рајић из сектора за привреду Уније послодаваца Србије рекао је да угоститељски објекти месечно накнаду за ауторска и сродна права плаћају од 3.000 динара, у неким селима по Војводини, па до чак 150.000 динара, колико плаћају неке дискотеке или ноћни клубови у Београду.

– У тим објектима су чак и рачуни за комуналије и струју мањи у односу на износе које плаћају на име ауторских права. Те накнаде би требало да буду бар упола мање како би пословање било одрживо – сматра Рајић.

Заштитом ауторских права, међутим, нису задовољни ни сами аутори . У изјави за дневни лист "Блиц", то потврђује и Драган Ковачевић Жабац из групе S.A.R.S. који је подсетио да је он, као аутор песме "Буђав лебац", 2008. године од Сокоја добио свега 16,5 динара.

– Тих 16,5 динара на нивоу целе године, добио сам за једно емитовање песме на радију са националном фреквенцијом. То једноставно вређа моју интелигенцију. Како је могуће да је та песма, којом смо изгорели цео Балкан, пуштена само једном те године - пита се Ковачевић.

Он објашњава да је група за 2009. добила 71.000 динара од чега им је 19.000 одузето за улагање у музику.

– Шта то улагање конкретно значи не знам, ко зна где су те паре отишле. Позивам све музичаре да иступе из СОКОЈ-а и да самостално штите своја права као што то раде наследници Милана Младеновића – поручио је Ковачевић.

У Младеновцу је прошле недеље локална филијала Уније послодаваца Србије, покренула акцију "Замрзавање музике", тако што је на један сат искључена музика у угоститељским објектима, киосцима и продавницама.

Драган Дедић , председник Уније послодаваца Младеновца, каже да се акцијама поменутих организација узима "харач од послодаваца што је још један велики притисак на њихово пословање".

– Акција је почела од 25. новембра и трајаће до фебрура следеће године, с тим што ћемо 24. фебруара избацити све звучнике и уређаје из наших локала. Ми смо у Младеновцу обишли четири локала где смо показали да нема музике, а било је присутно двадесетак послодаваца.

Задужења по овом основу се у Младеновцу крећу од 3.400 до 38.000 на месечном, а на годишњем нивоу од 19.000 до 375.000 динара. У нашој општини имамо 46 фирми којима је принудно наплаћена ова такса. Ми смо свесни да се у целом свету плаћа тзв. музички динар и ми нисмо за то да се не плаћа, али ако је у Мађарској, Аустрији или Италији месечно одвајање око 200 динара онда је апсурдно да код нас то буде по 3.000 или 4.000 динара – каже Дедић и додаје да један угоститељ из Младеновца за локал од 36 квадрата мора да плати годишње 194.000 динара.