Селтерс Бања

 

Селтерс Бања се налази на пространом, шумовитом терену у подножју планине Kосмај, 1 km од Младеновца, односно 50 km југоисточно од Београда. Надморска висина Бање је 136 m. Kлима је умерено-континентална, са доста сунчаних дана у години.

Минерална вода "Селтерс" је алкално-муријатична, угљено-кисела хипертерма температуре 50°C, високе минерализације (7,8 gr/l). Сличног хемијског састава су минералне воде Бад Емса (Немачка), Роа (Француска), Лухачовице (Чешка). Вода се у лечењу користи још од 1893. године, а флашира се од 1900. Одликована је на изложбама у Бриселу 1906. и Лондону 1907. Минерална вода "Селтерс" користи се као терапеутско средство у хидро и кинезитерапијама, за инхалацију и пиће.

Лечење се обавља у медицинском центру Хотела "Селтерс" и обухвата хидротерапију, кинезитерапију, електротерапију, фототерапију, сонотерапију, термотерапију, радну терапију, инструменталну и ручну масажу, као и комплетну респираторну рехабилитацију.

У Селтерс Бањи се лече:
- обољења коштано-зглобног система
- стања после повреда
- неуролошка обољења
- хронична обољења и оштећења настала у току процеса рада

Селтерс Бања се данас простире на двадесетак хектара парка са цветним алејама, фонтанама, шеталиштима са старим дрворедима између којих су смештена бањска здања, заправо реконструисани првобитни хотел и нови хотел "Селтерс", саграђен 1986.

ИНФО

 

Институт за рехабилитацију "Селтерс"
Kраља Петра I 335, Младеновац, тел. 8241-100, www.rehabilitacija.com

---

Кораћичка бања

 

У непосредној близини бање Селтерс, на пространом и шумовитом терену у подножју Космаја, налази се Кораћичка бања. На 3 km од Младеновца, налазе се изворишта минералне лековите воде, базен и спортски терени.

Термоминерални извори Кораћичке бање истраживани су још 1897, али лековитост вода (30°C) потврђена је тек 1986. године, и од тада је користи народ из околине.

У околним шумама очувано је неколико храстова старијих од 100 година.

Непокретна културна добра на територији Градске општине Младеновац:

КУЛТУРНА ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА
Споменик културе

• Споменик на месту смрти Деспота Стефана Лазаревића, Црквина, Младеновац (Одлука, "Сл. гласник СРС", бр. 14/79)

КУЛТУРНА ДОБРА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Споменик културе

• Манастир Павловац, Кораћица, Младеновац (Одлука, "Сл. гласник СРС", бр. 28/83)

КУЛТУРНА ДОБРА
Споменици културе

• Спомен чесма Црквенац у Младеновцу (Одлука, "Сл. лист града Београда", бр. 14/81)
• Споменик палим ратницима 1912-1918. у Младеновцу (Одлука, "Сл. лист града Београда", бр. 16/87)
• Кућа породице Баџак у Јагњилу, Младеновац (Одлука о утврђивању, "Сл. гласник РС", бр. 128/03)
• Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашницама, (Одлука о утврђивању, "Сл. гласник РС", бр. 29/10)

ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ

Објекти сакралне архитектуре

• Црква Св. Симеона Столпника, Дубона
• Црква Св. Илије, заселак Црквине, Марковац
• Црква Св. Успења Богородице, Младеновац
• Црква Св. Тројице, Кораћица
• Црква Рођења Богородице, Велика Крсна
• Црква Св. Константина и Јелене, Влашка

Археолошка налазишта

• Јабланица у Међулужју
• Бунарине у Влашкој

Објекти народног градитељства

• Стара механа "Космај" у Младеновцу
• Стара механа са плочом, Дубона
• Стара кућа Ковачевић Мијаила, Амерић
• Кућа Ђорђевић Велимира Живомира, Велика Крсна
• Кућа Јовановић Станише, Влашка
• Стара породична кућа Јовановића, Велика Иванча
• Гробља и појединачни споменици
• Гробље Весићи, старије у Јагњилу, Јагњило
• Гробље Стражевац, новије у Јагњилу, Јагњило
• Гробље на локалитету Лађевац, Ковачевац
• Собрашица, у порти цркве Св. Николе, Ковачевац
• Кућа Јованчевић Станише, Влашка
• Кућа породице Радосављевић, Кораћица

Градска општина Младеновац има свој грб (основни, средњи и велики) и своју заставу.

Основни грб је плави штит раздељен сребрном гредом, у врху два један ка другом нагнута златна кондира из којих се изливају и спајају сребрни млазеви воде која се као угнути клин улива у поменуту сребрну греду, а из стопе штита црни наковањ из кога израста крстообразна златна тролисна младица храста.

Средњи грб је истоветан основном грбу, али је штит надвишен златном бедемском круном са три видљива мерлона.

Велики грб је истоветан средњем грбу, с тим што на златној бедемској круни стоји раширених крила бели голуб златног кљуна и црвених ногу, око чије главе сија златни ореол са црвеним уписаним крстом. Десни чувар штита је пропети бели коњ црних копита, зауздан, оседлан и опремљен како приличи коњу деспота, то јест оглав, узде и колани пурпурни, пурпурни прекривач седла, бела покривка извезена гримизним двоглавим орловима, а леви пропети црвени срндаћ, златно оружан и истог таквог језика и папака, прободен кроз врат златном стрелом. Између чувара и штита о тло су ослоњена црвена златом окована копља са којих се у поље вију златним ресама оперважени стегови, и то десно стег Београда, а лево стег Младеновца (на плавом изнад снижене сребрне греде крстообразна златна тролисна младица храста). Постамент је природни травом и пољским цвећем обрасли брежуљкасти предео Космајског подножја, а испод штита је пали деспотски пурпурни тоболац отворен одесно, украшен сребром и златом, са мотивом сребрног двоглавог орла; у тоболцу су три златне стреле, а испод тоболца, по левој косини, леже на тлу две златне стреле. Испод грба исписан је гримизно црвеном бојом назив "Младеновац". 

Застава је квадратног облика, у основи плаве боје, а на њој изнад снижене сребрне греде је крсто-образна златна тролисна младица храста.

Употреба грба и заставе Младеновца уређена је Одлуком о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац ("Сл. лист града Београда", бр. /2010).

ПРЕУЗМИТЕ:
Одлука о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац, PDF, 120 KB 
 

Образложење грба

Грб подсећа на предање о смрти Деспота Стефана на територији данашње младеновачке општине ("закорачио у Кораћици, опружио се у Пружатовцу, издахнуо у Црквинама "), чији судњи дан Општина комеморише као свој празник. Кондири из којих се излива вода алудирају на младеновачке бање и речицу Луг, наковањ на индустријски развој Младеновац, а младица храста и голуб на празник Духова, славу и литију Младеновца. Постамент евоцира близину Космаја и заталасани пејзаж северне Шумадије.

Географске одреднице
- Сребрна греда: речица Луг, одакле назив села Међулужје, по коме је названа прва железничка станица.
- Два кондира из којих се излива вода: бање Селтерс и Кораћица.
- Зелени брегови: Прибрежје Космаја. Доминантни масив Северне Шумадије дефинише морфологију тла на коме се простире територија Општине Младеновац

Административна хијерархија
- Златна бедемска круна: Круна са три мерлона одговара величини административне јединице са око 75.000 житеља.

Историјске и традицијске одреднице
- Бели голуб: Традиционална амблемска представа Господа Светог Духа, као алузија на силазак Светог Духа на апостоле, празник Духова, који је слава Младеновца.
- Златна младица храста: Под Мамвријским храстом у Хеврону Праоцу Авраму указао се Господ у лику три анђела. Храст је култно дрво у Срба, коме се у оквиру божићних обичаја указује посебна почаст, а злато као метал који не кородира симбол је чистоће и светости. Шумадија је била славна по великим шумама храста.
- Рањени срндаћ: У време када га је задесила смрт, Деспот је био у лову. Срндаћ је ловина великаша.

---

Литија града Младеновца је на празник Св. Тројица, то јест Силазак Светог Духа на апостоле, који пада увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.

Дан општине Младеновац је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

На територији данашње Општине Младеновац прва насеља формирана су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта и око 200 остатака праисторијских насеља. По важности посебно се издвајају "Јабланица" у Међулужју, која потиче из гвозденог доба и раноримског периода, затим Протостарчевачко налазиште од краја VI миленијума п.н.е у Баташеву и "Дивичмеђ" у Ковачевцу где је откривен рано-средњовековни град из периода IX-XI век.

Према легенди, назив "Младеновац" потиче од Младена, који је 200 година после Косовског боја са своја два брата Влајком и Рајком са Косова дошао у овај крај. Места где су њихови потомци формирали породице су Младеновац, Влашка и Рајковац.

Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем веку, у доба деспота Стефана Лазаревића, а касније, почетком 16. века и у турским пописима. Први званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у турском попису становништва из 1528.

Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару ранијег села Младеновца. Ново насеље се развијало око Железничке станице на прузи Београд - Ниш, која се у почетку звала Међулужје, подигнуте одмах по изградњи пруге 1882. Том приликом подигнута је и прва зграда будуће вароши, механа "Космај" (данашња "Стара механа"). Већ 1885. подигнут је први парни млин, а прва основна школа почела је са радом 1895.

Указом Краља Александра Обреновића, од 2. августа 1893. године, насеље Младеновац проглашено је за варошицу.

Пруга уског колосека Младеновац - Аранђеловац - Лајковац изграђена је 1904. Почетак индустријализације представља изградња кланице коју је 1907. основао Паја Јовановић. 1919. године, трговац из Ковачевца, Никола Ђорђевић гради млин. Године 1920. Сима Јовановић из Сопота оснива фабрику џакова, а након премештања кланице у Вршац 1926. године, Јанко Баџак из Јагњила оснива индустријску кланицу 1936.

Индустријски развој вароши Младеновац прати и развој управно-адмнистративне функције и 1930. Младеновац је постао седиште истоименог среза коме је касније припојен и Космајски срез.

Општина Младеновац се у периоду 1945-1955. састојала само од вароши Младеновац, а од 1955. до 1957. придружени су јој и село Младеновац, Међулужје и Рајковац. Од 1971. Општина Младеновац је у саставу Града Београда.