За 3. јул најављена је свечаност поводом отварање регионалног Удружења "Словенски клуб" чије седиште ће бити у Младеновцу. Како је речено, основни циљ и сврха удружења биће спајање руских и српских привредника како би се што више искористили потенцијали бесцаринског споразума са Русијом.

За 3. јул најављена је свечаност поводом отварање регионалног Удружења "Словенски клуб" чије седиште ће бити у Младеновцу. Како је речено, основни циљ и сврха удружења биће спајање руских и српских привредника како би се што више искористили потенцијали бесцаринског споразума са Русијом.

Игор Марковић, председник Удружења "Словенски клуб" и директор младеновачке фирме "Глечер 21", најавио је да ће отварању присуствовати амбасадори Русије и Украјине, чланови Привредних комора, делегација из побратимског града Иванова, представници двадесетак општина из региона, јавних предузећа као и многи успешни привредници из земље и иностранства.

У поплави разних друштава и удружења руско – српског пријатељства заснованих на "братству", "духовном јединству" и сличним неекономским категоријма, ово пионирско удружење би требало да донесе конкретне резултате, пре свега у привредној сарадњи са Руском Федерацијом.

Са петнаестогодишњим радним и животним искуством из Русије, покретач овог Удружења, Игор Марковић, каже да је упркос уговору о слободној трговини, присутност српске привреде у Русији занемарљива. Циљ удружења је да се то стање поправи.

–  Удружење је настало као последица дугогодишњег рада обзиром да сам већ 15 година на раду у Русији што и јесте била иницијална каписла ове идеје. Наша привреда је разбијена на фрагменте и ти фрагменти самостално не могу ништа да ураде, ми немамо ни потенцијал нити количине са којима можемо да изађемо на руско тржиште. Словенски клуб је замишљен као место окупљања наших привредника из разних општина и њихово повезивање ради заједничког наступа на руском тржишту. Први корак је да за сваку општину направимо личну карту, сасвим реалан приказ онога што једна општина може да понуди руском тржишту и инвеститорима. Дакле, слику реалне развојне моћи и реалне потенцијале сваке општине – каже Марковић.

Иако свестан суморне слике српске привреде, Марковић каже да могућности ипак постоје и да је најближи реализацији наш сектор агроекономије којем мало треба да дође до циља. Ту Марковић види и шансу општине Младеновац.

– Наша општина је замишљена као дистрибутивни центар која би била представник једне шире регионалне приче. Не желим да се заносим илузијама и губим своје време и време људи који су уложили себе у ову причу. Реалност је сурова и свима позната, наше фабрике су застареле и не могу да конкуришу на руском тржишту. Планирамо да у аграру направимо удружење воћара и да их подржимо кроз изградњу хладњача са дубоким замрзавање, сушарама за воће и пакерицама. Наши суграђани који се баве воћарством су препуштени сами себи, накупцима из Азербејџана и других руских република који то купују на шлепер-два. Наша земља нема организовани откуп и као такви не можемо да конкуришемо другим еконимијама. Иза пољског произвођача стоји државни систем са издашним субвенцијма и системима хладњача. Пољска откупљује наш део рода и наше воће препродаје ван сезоне када је цена неколико пута веће од откупне. Наш сељак то не може да уради јер не може да сачува робу. Зато крећемо са развојним пројектима и плановима и обраћамо се људима који могу да помогну. Најбитније је да ми сигурно имамо тржиште за откуп нашег воћа. Радићемо на томе. Недостају пројекти, али дајем вам реч да ћемо кроз годину дана имати одрађене пројекте привреде Младеновца у свим интересантним областима.

Упркос свим отежавајућим околностима, Марковић је уверен у успех.

– Имамо озбиљне људе који ће подржати ову нашу намеру. Волео бих да нас сви наши званичници подрже, али као привредник реално рачунам и на најгору варијанту да нас нико не подржи, ако тако буде сопственим силама са нашим руским партнерима учинићемо све да цела прича заживи.