Секција Космајског партизанског одреда обележила је 2. јула код споменика космајским партизанима, 75 година од оснивања Космајско-посавског партизанског одреда.

Градску општину Младеновац на овој свечности представљали су Владан Глишић, председник градске општине Младеновац, Милун Станојевић, заменик председника општине и Зоран Јоцић, члан Већа за културу, туризам и информисање, који су положили венац на споменик космајским партизанима.

Прослави на Космају, присуствовале су бројне делегације УБНОР-а из Београда, Младеновца, Барајева, Гроцке, Обреновца, Јагодине, Батајнице као и друга борачка Удружење.

Облележавању овог историјског датума, присуствовао је и Живорад Милосављевић, председник градске општине Сопот, која овај дан обележава као Дан општине Сопот.

Присутни су имали прилику да погледају фотографијe из архива УБНОР-а Младеновца, тематски везану за 7. јул 1945. године, дан када је Јосип Броз Тито био на Космају, а у склопу прославе овог значајног датума организована је изложба "Ратни и поратни документи" као и пригодан културно-уметнички програм.

 

 

 

 

 

 

Космајско-посавски партизански одред формиран је на Космају, 2. јула 1941. године. На том састанку учествовало је 40 комуниста Срезова космајског и посавског (Обреновац-Умка). Формиран је штаб и четири чете. За команданта одреда одређен је Коча Поповић.

Прве акције почињу током јула исте године, ситне и крупне саботаже, рушење телефонских стубова, мостова, пруга, резоружавање жандармеријских власти, забрана рада органима окупаторске власти. 

Одред је првим акцијама почео да привлачи све већи број чланова и окупатор ради обезбеђивања шире околине Београда, пре свега комуникације преко пруге Београд - Ниш, августа 1941. године предузима офанзиву на Космај у којој учествује око 15.000 војника. Већи део одреда био је ван Космаја, а у борбама je погинуло 28 бораца Космајског одреда. Одред је новембра 1941. године захваћен првом непријатељском офанзивом и са осталим партизанским снагама повлачи се у Санџак. У тренутку напуштања свог подручја оперативног рада одред је бројао око 250 бораца.

У Санџаку учествује у борбама, када почетком јануара 1942. године, добија наређење да се врати у западну Србију и одатле на своју територију, Космај. 

Приликом повратка Космајски одред доживљава свој највећи пораз. Опкољен у атару села Тулеж близу Лазаревца на једном малом простору гине преко 30 бораца, а више од тога је рањено. Из тих борби преживело је свега 35 бораца. Од преживелих формира се једна чета да би се у пролеће 1943. поново формирао посебан Космајски одред који наставља са акцијама све до свог укључења у масовније партизанске формације у октобру 1944. године, у време борби за ослобођење Београда. 

Током свог четворогодишњег постојања Космајски одред је имао велику подршку народа из околних села што је довело до тога да Немци и четници у знак одмазде врши масовне покоље и стрељања у Дражевцу, Друговцу, Вранићу, Малом Пожаревцу ...