Одлуком о ребалансу буџета за 2010, коју су јуче усвојили одборници градске скупштине, планирано је да укупан буџет за ову годину износи око 85,2 милијарде динара, што представља повећање од око 7,8 милијарди. Ребалансом градског буџета тринаест београдских општина остало је без дела буџетских средстава у укупном износу од 344,8 милиона динара.

На срећу, Младеновац није у овој групи, махом централних градских општина, које су мало и неефикасно трошиле новац који им је испрва био намењен. Превелик суфицит у овим општинама показује да су неефикасне, док је са друге стране наша општина у малој групи којима су буџети повећани, па тако са изворних 618,3 милиона динара јучерашњим ребалансом општинска каса је "појачана" на 624,1 милиона динара. Неки би рекли − није много, али имајући у виду прошлу годину са три ребаланса којима су многе општине, па и наша, "осакаћене" за позамашне новце, и са овим минималним повећањем треба бити задовољан.

Коментаришући јучерашњу одлуку о ребалансу, Александар Антић, председник Скупштине града, рекао је да је укупна финансијска ситуација у свету, па и код нас, таква je да одређени буџетски приходи нису као што су планирани и нису у складу са приходима какви су били у 2008. години.

− Због тога имамо две могућности: да зауставимо одређене развојне пројекте или да их наставимо и приведемо крају, уз потраживање одређених финансијских средстава од Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. То су најјефтинија средства која у читавом свету могу да се обезбеде. Политика ове градске власти је да започете пројекте завршавамо и да отпочињемо нове, јер сматрамо да Београд није презадужен, већ је, напротив, у категорији мале задужености, а и мора да настави свој развој. То није класичан буџетски дефицит, већ инвестициони сегмент инозадуживања која се користе за завршетак великих пројеката. Београд до 2036. године, када нам истиче последњи кредит, неће имати ниједну годину у којој ће обим средстава за враћање главнице и камате прећи пет одсто садашњег оквира буџета. То значи да смо три пута мање задужени него што бисмо могли да будемо − рекао је Антић.

Према речима Душка Никодијевића, помоћника секретара за финансије, планиран дефицит био је 17,1 милијарду динара, а ребалансом износ је повећан за близу 2,6 милијарде динара и сада је предвиђен дефицит од око 19,7 милијарди. До тога је дошло јер су инвестиционе активности фонда за грађевинско земљиште повећане за 2,6 милијарди динара. Поред Агенције за инвестиције, новим ребалансом, предвиђено је и да се више новца издвоји за Секретаријат за саобраћај – Дирекцију за јавни превоз и Секретаријат за социјалну заштиту. Скупштинa града усвојила је и измене и допуне одлука о локалним комуналним таксама и о утврђивању закупнина за пословни простор на коме је носилац права коришћења град, а усвојен је и завршни рачун градског буџета за 2009. годину.

Седница Скупштине града Београда наставља се данас.