Када се јуче у центру града, у сред саобраћајне гужве, на старом плавом бицклу за који је привезана пецаљка, појавио наш чувени глумац Славко Штимац, они који су га препознали нашли су се у чуду. Чак су га поједини добронамерно упутили да је Марковачко језеро у супротном правцу. Изненађење није дуго трајало, јер се у међувремену појавила, добро скривена, филмска екипа на челу са нашим суграђанином Владимиром Тагићем, режисером дипломског филма, радног назива : "Милост и смрт у провинцији", чији први кадрови су јуче снимљени на младеновачким улицама.

ИСКОРИСТИЛИ смо прилику да са филмском екипом састављеном од прекаљених професионалаца и младића и девојака са Факултета драмских уметности проведемо један сниматељски дан у Младеновцу и видимо на лицу места како настаје филм и са каквим се све проблемима среће екипа на терену.

СА ЈЕДНИМ од наших најбољих глумаца Славком Штимцем (Зимовање у Јакобсфелду, Салаш у малом риту (Милан), Специјално васпитање (Пера 'Трта'), Двобој за јужну пругу (као Бане), Ко то тамо пева (младожења), Сјећаш ли се Dolly Bell? (Дино), Варљиво лето ''68, Игмански марш, Подземље - underground ... ) попричали смо о разним темама. Славко је иначе, наш суграђанин, обзиром да се придружио многобројној глумачкој колонији која на Космају има викендице. Славко има кућу са тридесетак ари плаца, многобројним дрвећем и где се како каже најпријатније осећа јер је "Космај изузетна планина са специфичном ружом ветрова, богатом природом и не може ни да се пореди са Авалом ".

ПРВА СЦЕНА (екстеријер) − Главна улица код улаза на бувљак, аутомобили јуре, народ пролази, а Славко Штимац вози бицикло по сред улице. Камера је добро скривена, тако да све делује природно. Сви знамо да су глумци помало ексцентрични, али баш оволико !?. Из "потаје" излази режисер и виче "Купљено, идемо даље !", убрзо излази и остатак екипе и сви схватају да се ради о филму.

Један наш суграђанин прилази глумцу и каже му − Славко, мислио сам да си стварно кренуо на пецање ! , а овај му кроз смех одговара − Шта знаш, можда и јесам". Ту је екипу задесио и први пех, на бициклу се испумпала гума, а пошто је стари модел организатор се поприлично намучио са пумпом како би се пребацили на другу локацију.

ДРУГА СЦЕНА (екстеријер) − Надвожњак, нема заустављања саобраћаја, сунце пржи, камера се поставља, мењају се објективи, чека се да народ прође тротоаром и ослободи кадар. Славко стрпљиво чека на знак режисера. Акција − бициклиста креће од маковичког силоса ка граду. Сцена је успела из прве. Из тржног центра, излази згодна девојка и екипи дели оловке и упаљаче са рекламом неког бутика. Техника се пакује и премештамо се на нову локацију.

ТРЕЋА СЦЕНА (екстеријер) − Зграда изнад паркића код Робне куће. Први већи проблем. Улаз у зграду у коју према сценарију улази бициклиста блокирао је црни "пежо". Екипа се растрчала да нађе власника, али нико не зна чији је аутомобил. Славко кроз осмех добацује, имам ја кључеве од пежоа, шта мислите да га померим ? Организатор "чупа косу", чека се власник лимузине, сунце и даље пржи, нервоза. Неко помиње да би требало позвати "паука", али од тога се одустаје када се власник коначно појавио. "Напумпани" рмпалија са златним ланцем и кожном торбицом одмерава филмаџије и мангупски каже − Дајте 50 евра па да га померим. Коначно одлази, а екипа ставља каменчину на паркинг место како се још неко не би убацио. Славко креће, привремено заустављамо саобраћај. Бициклиста стиже пред зграду, уноси бицикло. Једноставан кадар, али требало је добрих сат времена да се сними. Идемо даље.

ЧЕТВРТА СЦЕНА (екстеријер) − Екипа се премешта пред зграду "Гимназије". Питају Славка да ли ће са њима колима. − Ма, јок прошетаћу, ту је близу. Аутор текста прати глумца до следеће локације. Уз пут разговарамо и коментаришемо зграде и пролазнике.

Славко ми каже − Леп је Младеновац градић, свиђам ми се има ових паркића и зеленила. Одговарам му да је некада био много лепши, да сада има превише аутомобила. − Знам, али тако ти је и у Београду, али имате Космај. Јел знаш да су горе због руже ветрова немци још током Другог светског рата хтели да праве Институт. − Признајем, нисам знао. Идемо даље, Славко препознаје зграде, овде је општине, овде негде је катастар, ту сам вадио папире за оно моје горе на Космају. Пролазимо поред оронуле зграде музеја.

Саговорник ме пита шта је ово. Мало ме је срамота да му кажем. − Славко то ти је наш градски музеј. Глумац одговара − Аууу, штета баш лепа зграда, и то још музеј Београда, стварно штета, што то неко не уреди ! Немам одговор. Уместо тога причам му о новом Статуту Београда, како смо сада сви једнаки итд.. Гледа ме скептично. − Неко ми рече да Младеновац добро стоји, како се живи. − У, Славко мора да си нас помешао са неком другом општином, ми смо ти у Београду на последњем месту по зарадама. Глумац ме пита ко је овде на власти. − Има свега, ови, они, група грађана ... − одговарам − Није шија, него врат. Све је то исто.

Настављамо уз брдо ка "Гимназији". Аутор текста који је двадест година млађи од глумца и исто толико килограма тежи, почиње да заостаје. Почињемо да причамо о исхрани. Питам глумца како успева да одржи линију, каже све је ствар дисциплине, мораш да једеш што више сировог воћа и поврћа, то ти прође кроз организам и једноставно си сит. Ја то доста једем.

− Како притисак и здравље − питам.

− Ма какав притисак, нема ништа од тога, кажем ти само сирово и бежи од шећера и теста. Стижемо до "Гимазије", седнемо на степениште и наставимо да ћаскамо. "Моторизовани" део екипе још не долази. Коначно се, поприлично после нас, појављују. Иста процедура, камера се вади, тонци са пецаљкама се распоређују. Сцена је успешно снимљена.

ПЕТА СЦЕНА (ентеријер) − Стижемо у башту "Старе Механе". Један део екипе нас већ чека. Следи сцена са статистима. Два пара "намонтираних" девојака, статиста, које седе за столовима режисеру делују мало неприродно. Одлучује се за мало "живописније" ликове. Ипак се радња одвија у провинцији, а не у "Кнез Михајловој". Убрзо се налазе нови, "живописнији", добровољци за статирање. Два маторца који "љуште" ракију од сабајле, и аутор овог текста ( нисам знао да сам толико "живописан"). Сцена успева из другог пута. Аплауз за статисте, били сте одлични. Чича који је "ољуштио" лозу пита − Јел ово за РТС ? Екипа одлази на краћи одмор и ручак у Механи.

ШЕСТА СЦЕНА (ентеријер) − Стара зграда општине. Овде се снима последња сцена за данас. Улазимо у једну канцеларију. Померамо столове, исправљамо столице, уносе се вентилатори и убрзо канцеларија према сценарију постаје соба у којој полицијски инспектор саслушава главног глумца. Режисеру смета што фали неколико трака на венецијанеру. Мој друг Микиша каже − Ви филмаџије очигледно нисте били у полицији, где сте у некој станици видели да је све на месту.

Екипа намешта осветљење. Близанци који глуме полицајце увежбавају текст. Отац нашег редитеља глуми инспектора. Чекају се полицијске униформе које касне. Екипа се дели, једни излазе испред општине да се расхладе, други силазе у кухињу на кафу. Коначно стижу реквизити, униформе, лисице, пендреци, пиштољи ... Снимање се наставља и негде око пола седам навече завршава.

ЦЕО ДАН снимања, јурњаве по граду, текућих проблема за укупно десетак минута материјала. Тежак је филамџијски посао, а овим младим људима свакако треба одати признање на ентузијазму и вољи. Већина њих ради за џабе и свакао је било пријатно видети да данас неко још увек има воље и љубави према послу, било којем послу, и да га ради са толиком преданошћу

ФОТОГРАФИЈЕ са јучерашњег снимања можете погледати

ОВДЕ