Младеновчанин Драган Илић, син логораша из Маутхаузена, присуствовао је овогодишњој комеморацији поводом годишњице ослобођења логора.

Сваке године, почетком маја, у Меморијалу концентрационог логора Маутхаузен, Гузен и Ебензе у Аустрији одржавају се комеморативне свечаности.

Концентрациони логор Маутхаузен једно је од највећих европских стратишта антифашиста у току Другог светског рата. У логору је према непотпуним статистичким подацима било уморено више од 120.000 мушкараца, жена и деце, међу којима је било више хиљада Срба.

Комеморација у Маутхаузену је највећи скуп ове врсте на Старом континенту којој је и овом приликом присуствовало око 15 хиљада људи, међу којима су били преживели заточеници, њихови потомци, следбеници и пријатељи из целог света, а према програму владе Републике Аустрије.

Према Илићевим речима, делегација Удружења заточеника концентрационог логора Маутхаузен, у чијем је председништву, присутна је више од седам деценија на овим свечаностима слободарства, демократије и успомене на пале и умрле антифашисте и њихову борбу у логору.

- Приликом обележава дана ослобађања логора, где је три године био заточен и мој отац Миодраг Илић, као члан делегације Републике Србије овом приликом смо само нас двојица потомака, уз државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негована Станковића, амбасадора у Аустрији Пере Јанковића и генералног конзула у Салцбургу, Светлане Станковић, у периоду од 4. до 7.маја 2018. године одали пошту свим страдалима.

На централној прослави 6. маја имао сам част да између присутних из свих делегација учествујем у званичној церемонији полагања заклетве, тако да се српски језик и глас чуо у целој Европи са поруком да се страдања никада више не понове и да се изгради свет слободног човека - рекао је Илић.

Илић каже да је делегација током боравка у Аустрији обишла и неке од укупно 49 спољашњих логора система Маутхаузен у којима је страдало доста наших сународника.

- Том приликом су положени венци у логору за Србе у Аустроугарској и војничким гробљима из Првог светског рата у Маутхаузену и Ашаху и одата пошта ратницима (више од 15.000 наших жртава) чији су се животи угасили на овим трагичним местима и његовим тзв. подлогорима у Гузену и Ебензеу.

Одата је почаст и страдалима у виво-експериментима и особама са инвалидитетом и разноликим деформитетима у "дворцу" за аутаназију Хартхајм.

У свему овоме, значајну улогу су имали представници Министарства унутрашњих послова и Војске Србије са својим питомцима, као и друге уважене званице из српске дијаспоре, којима сам у више излагања непосредно на местима стратишта покушао да опишем јачину и тежину страдања заточеника.

.

.

.

.