Борба за руски језик

Поводом Светог Серафима, славе Друштва српско – руског пријатељства, делегацију ове организације и госте из амбасаде Руске федерације угостио је Радета Марић, председник Скупштине градске општине Младеновац.

После прошлогодишње интензивне дипломатске сарадање са руским градом Ивановом и отварања "Руског центра", можемо рећи да је оснивање подружнице Друштва српско – руског пријатељства у Младеновцу још један велики корак у приближавању наше општине руској култури, науци и привреди.

Како смо већ навели, Радета Марић је у име наше општине поздравио госте, Олега Булдакова, аташеа за културу у Амбасади Русије и Елену Колесниченко, атаеша за дијаспору. Испред Друштва српско – руског пријатељства присуствовала је председница Ивана Жигон са сарадницима као и руководство младеновачке подружнице Друштва, Аријана Трајковић и Стојан Арсић, као и Владан Јеремић, одборник младеновачке Скупштине и републички народни посланик Српске радикалне странке. Свечаном пријему је испред општине Младеновац присутвовао и Добрица Недељковић, помоћник председника оптшине.

 

Радета Марић, председник Скупштине градске општине Младеновац, пожелео је гостима добродошлицу у Младеновац, а Друштву честитао славу.

– Два наша народа су по много чему блиска. Из блиске историје имамо да многи Младеновчани који су сада још живи се сећају трупа Црвене армије које су учествовале у ослобађању Младеновца, али ја данас не бих говорио и не бих желео да се подсећамо на те дане. Желим да кажем да оснивањем подружнице Друштва српско – руског пријатељства почињемо да правимо један најкраћи мост између нашег града и Русије. Сведоци смо да се много јаче и присније везе између људи и држава праве и остварују у непосредној сарадњи оваквих друштава него на званичним односима држава. Као председник Скупштине општине Младеновац, захваљујем се свима вама на залагању за јачање и продубљивање вишевековних веза између српског и руског народа и желим вам да у томе истрајете и да наставите јачање тих дружења, да се она одрађују што чешће и да се што више омасовљују да би што више људи учествовало у том раду – рекао је Марић.

Олег Булдаков, аташе за културу у Амбасади Руске Федерације, захвалио се на пријему и пренео поздраве амбасадора Конузина.

– Господин амбасадор је замолио да пренесем жеље за напредак ваше општине. За коришћење свих могућности за сарадњу између привреде ваше општине и вашег партнера у Русији, као и много успеха у раду Друштву српско – руског пријатељства. Сама чињеница да ово друштво свечано слави дан преподобног Светог Серафима Саровског, сведочи о духовној блискости која постоји између наша два народа и која се чува вековима. Православна вера је особина која повезује наше народе током многих векова. Та блискост даје могућност и за развијање других односа. Пре свега у области културе, науке и образовања. Ми као представници амбасаде ту видимо велике могућности и за напредак учења руског језика који би могао да буде спона за све Србе као пропусница у једну велику културу, науку и образовање у Русији која је спремна да учествује у тим процесима – рекао је Булдаков.

Ивана Жигон, председница републичког Друштва српско – руског пријатељства, похвалила је госпођу Аријану Трајковић, председницу младеновачке подружнице Друштва.

–  Већ то улива наду, како је председник Белорусије рекао у једном интервјуу који сам радила – жене по својој генетици, бринући се о својој деци, имају већу урођену одговорност према људима и према љубави. Ми се у нашем друштву бавимо управо љубављу између два народа. Великом љубављу која је доказана вековима у многим тешким околностима. Русија је са нама када је то најтеже и тамо где је најтеже. Први наш задатак је био да се Србија и Русија повежу тамо где је болна тачка читавог света, а нарочито православног славјанства, а то је Косово и Метохија. Сада је наш основни задатак, и овде у Младеновцу, што је рекао наш драги господин Ољег, борба за руски језик. Замолила бих и официјална лица у Младеновцу да буду од помоћи Друштву, да се руски језик у што већој мери враћа у школе јер је неправедно запостављен. Да се то учини из љубави и захвалности и очувања идентитета јер српски језик не би опстао на овом свету да није било великог руског језика и културе. Иначе, Србија је проглашена за један од феномена јер такав број друштава српско – руског пријатељства постоји још само у Кини. Из дана у дан се оснивају нова друштва која ми окупљамо у Сабор – рекла је Жигон.

Владан Јеремић, општински одборник и републички народни посланик Српске радикалне странке, рекао је да је ово један од најпријатнијих скупова којем присуствује,

– Овде сам и у једној додатној улози као неко ко је од првих и најтежих дана током оснивања Друштва био са овим људима. Мислим да смо трасирали добра пут у развоју Друштва, које је преко потребно не само у Младеновцу, него и широм Србије. Мислим да смо дужни то и због прошлости али  и због будућности. Ово видим само као кап у том океану мира, љубави и пријатељства која везују два братска народа – рекао је Јеремић.

Након пријема одржана је свечана Академија у сали биоскопа.

Како се наводи на сајту ове организације, Друштво српско-руског пријатељства, настало je сa циљем јачања и продубљивања вишевековних, живих веза између српског и руског народа, између Србије и Русије. Велика српска песникиња Десанка Максимовић била је први председник Друштва. Дошавши на чело Друштва српско-руског пријатељства 2002. Ивана Жигон је са себи својственом невероватном енергијом и љубављу кренула са великом мисијом упознавања Русије и руског народа са несрећом и трагедијом српског народа на Косову и Метохији. Испуњавајући косовски завет Ивана Жигон своју велику мисију крунише 2005. године оснивањем ансамбла Косовски божури који чине 15 деце из енклава Косова и Метохије. Косовска деца проносе истину о своме детињству језиком уметности, на више од 110 концерата у Русији, Белорусији, Француској, Црној Гори и Србији, на српском, руском и енглеском језику.