Жетва стрних жита на младеновачким њивама успешно је завршена. Ратари су задовољни приносом од пет тона по хектару што је за око 500 килограма преко српског просека.

Не улазећи у вечиту муку сељака око откупних цена, у ситуацији где је овдашње ратарство махом и даље у служби сточарства, односно прехране стоке, овогодишња жетва у Младеновцу што се приноса тиче била је успешна.

Иако струка каже да у успеху једне жетве, агротехника учествује са 60 одсто што подразумева ђубрење, припрему земљишта, избор хибрида, нега усева, а временски услови са 40 одсто, судећи према приносима ове године младеновачким ратарима су оба фактора ишла на руку. Што се тиче целог вегетативног процеса, од октобра од јула, временске прилике биле су добре. Највише падавине је било у мају месецу у време кад су жита цветала што је и утицало на добар принос.

Како су нам рекли у Пољопривредној и саветодавној служба Младеновац (ПСС), на територији наше општине под стрним житима било је око шест хиљада хектара.

– Што се тиче приноса, у односу на прошлу годину, произвођачи су задовољни са свим стрним житима. Незнатно су већи приноси ове године од претходне пре свега јер смо имали повољан распоред падавина. Количина падавина јесте била слична као и лане, али ове године распоред је био много бољи, дакле онда када је требало стрним житима тада је и било кише. Такође, током целе вегетације нису биле високе температуре – каже Виолета Величковић, саветодавац за ратарство и повртарство у Пољопривредној и стручној служби "Космај" Младеновац.   

Традиционално, најбољи приноси су и даље тамо где је најбоља земља, у селима поред воде и где је урађена комасација, а то су Марковац, Јагњило, Рабровац и део Велике Крсне.

Што се тиче фамозног укрупњавање парцела ради конкурентности на тржишту, Величковићева каже да је прича мање више иста као претходних година.

– Просечна површина поједниначних парцела је и даље око 50 ари што је мала површина за неку озбиљнију производњу. Истина, произвођачи се труде да укрупљавају поседе, крче врзине, мењају површине, купују или закупљују њиве, али цела прича је још далеко од тржишно исплативе производње.

Разговарајући о откупу и складиштењу, неки од наших пољопривредника кажу да су изузетно задовољни млином у Влашкој, који је уз "Маковицу", главно откупно место за ратаре, док су неки произвођачи захваљујући пре свега добрим везама и пријатељствима, своју робу предавали силосима у Војводини.